SVEMU DOĐE KRAJ – Hrabrost i moral u poslednjem filmu Rajka Grlića
Kada neko spomene Rajka Grlića, meni je uvek prva asocijacija serija Grlom u jagode. Od sada će to biti i film Svemu dođe kraj, za koji tvrdi da je poslednji u njegovoj karijeri, a evo i zbog čega.
Hrabrost na delu
Ceo ovaj region ima sličnu sudbinu jer ipak, nekada smo i bili jedna zemlja. Sada svako od nas kao da ima samo dva puta ispred sebe, postati i ostati čovek, ili, prikloniti se većini i izgubiti dušu zbog novca. Svi imamo nekog poznatog malverzatora (na žalost kod nas ih je najviše), kriminalca ili političara koji svakodnevno govori laži i obmane bez imalo srama, iako sada sve imamo zapisano negde na internetu i lako je proveriti, dok se u isto vreme ponašaju kao da su tu da nam pruže neku vrstu izopačene zabave. Arogancija i samoljublje podržano TV ekranima su postali trend ponašanja koji se imitira u društvu a užasno su iritantni. Fascinantni u svojoj bahatosti teraju nas da ih mrzimo dok gubimo svaku nadu da će sve to jednom prestati i da će se vratiti na ono što je “normalno”. Grlić ovim filmom priča baš o takvim ljudima i mora se priznati da je sigurno bilo potrebno mnogo hrabrosti da se ovakav film snimi.
Na Press konfeneciji su režiser Grlić i scenarista Ante Tomić dali svoje viđenje kraja filma i dok je po jednom kraj mračan i pesimistički, drugi navodi da je optimističan i daje nadu da će se neke stvari promeniti.
Lik Horvata, sa svim svojim manirima je korumpirani političar, lažni patriota koji svoje jeftine parole o domovini, veri i ljubavi koristi samo kao masku da bi besramno krao od onih koje bi trebalo da štiti. I to je možda ono po čemu se u regionu razlikujemo jer neki naši Horvati često i zaborave maske. Nažalost, Horvata je na prostorima bivše Jugoslavije toliko da smo skoro oguglali na njihovo postojanje, ili bolje reći, zaboravili smo kako da se protiv takvih borimo a da ne postanemo oni.
Kroz ovaj lik, autori detaljno prikazuju sve ono što je nama dobro poznato: uništavanje fabrika, izrabljivanje radnika, neisplaćene plate, korumpirana policija, pravosuđe koje je najčešće gore od samih kriminalaca, crkva koja menja pravila zbog novca, bespravna gradnja, potrošeni fondovi…
U jednoj sceni filma sam samo pomislila kako bi izgledala da se snimi kod nas, ali teško da će se to desiti. Glavni ženski lik izgovara rečenicu koja udara: „Nakon svega što su vam uradili, vi i dalje glasate za HDZ.” Komentar je upućen napaćenoj ženi koja zbog Dinka Horvata nema šta da jede, uz muža u invalidskim kolicima kojeg je isti osakatio. Da li bi se neki film još usudio da tako otvoreno prozove vladajuću političku stranku? Da li smo svesni koliko je duboka frustraciju naroda širom regiona i hrabrost stvaralaca da javno kritikuju sistem koji decenijama iznova izneverava običnog čoveka? Direktno pomenuti HDZ je presedan u Hrvatskoj kinematografiji.
Grlić i Tomić su fascinantno obuhvatili skoro svaki aspekt našeg društva, i to na takav način da vam ni jedna scena ili dijalog nisu premalo ili previše. Tu je i jedna ljubavna priča u pozadini, žene koje su toliko različite i svaka na svoj način prilagođena dešavanjima, deca kao budućnost koja bi morala da bude bolja od ove i zbog kojih bi trebalo da se probudimo i da se pronađemo.
Priča
Maks Pinter (Živko Anočić) je jedan od najuglednijih advokata u Zagrebu, a njegov glavni klijent je moćni biznismen Dinko Horvat (Boris Isaković), čovek čiji su prsti umešani u mnoge mutne poslove i korupciju još od ranih devedesetih. Horvatu se sudi za ubistvo dvojice radnika iz njegove fabrike, a njegova odbrana se zasniva na tvrdnji da je delovao u nužnoj odbrani, uz navod da su radnici bili naoružani kada su upali na njegov posed.
Pintera upoznajemo u trenutku slabosti, kada pada u nesvest, simptom sinkope, stanja koje nosi snažnu simboliku. Ovaj trenutak, uz povratak stare ljubavi Nine (Jelena Đokić), označava prekretnicu u njegovom životu, jer više ne može da nosi teret krivice zbog svih nečasnih dela koja je pomogao da se zataškaju za Horvata. Spreman je da se javno suprotstavi svom moćnom klijentu, političkoj eliti koja ga štiti, institucijama, svesno rizikujući zatvor, gubitak doma i porodice.
Nina, bogata udovica ima svoje razloge za borbu sa Horvatom. Pinter ima snimak kojim bi mogao da ucenjuje Horvata, ali uz toliko promenjenih moralnih normi društva, pitanje je koliko mu to zaista može pomoći protiv čoveka koji, za razliku od drugih, voli sam da prlja ruke a ima i dovoljno da sve plati. Da li je ovo ljubavna priča sa elementima političkog trilera, ili je u pitanju politički triler sa elementima ljubavne priče, ostaje na vama da odlučite.
Glumci
Živko Anočić, glumac koga ranije nisam zapazila, ovde je odličan u prikazu lika koji se nalazi negde na sredini između naivnosti i opasnosti, morala i ljigavosti. Njegova uloga je slojevita, sa snažnim motivima i jasnim pogledima na svet, i on uspeva da prenese tu podeljenost karaktera.
Jelena Đokić igra Ninu kao nekadašnju lepoticu, sada u nekim zrelim godinama, ali još uvek zavodljivu i ćudljivu, hladnu i emotivnu, opasnu ali i uplašenu. Neki će možda zaključiti da između ova dva lika nema hemije koliko bi trebalo, a ja mislim da je to nekako namerno zbog svega što im se izdeđavalo.
Boris Isaković, provereni negativac je i ovde maestralan, neverovatno ubedljiv i prosto vas tera da ga mrzite. Iskreno, videla sam u njemu sve ono što karakteriše ovde nama poznate bahate političare i “biznismene”.
Janko Popović Volarić je uverljiv kao ljigavi advokat, bivši Pinterov partner u kancelariji koji je odustao od toga da pronađe malo morala u sebi.
Emir Hadžihafizbegović kao Maksov bivši klijent, kolega iz zatvora i poveznica između njega i radnika je možda epizodna uloga ali je maestralno odglumljena.
Boris Isaković osvojio je Zlatnu arenu u Puli za najbolju sporednu mušku ulogu, dok je Jelena Đokić nagrađena Zlatnom mimozom u Herceg Novom za najbolju žensku ulogu.
Toliko je toga o čemu bih još pisala ali se plašim da ću tako otkriti kraj filma, a to nikako nije nešto što bi trebalo da znate unapred. Ne zbog toga što bi to promenilo vaše mišljenje o priči ili filmu, ili možda ublažilo ili uništilo neku scenu, već zato što želim da se osećate kao i ja.
Ono što mogu i želim da napišem je da vam od srca preporučujem da pogledate film a onda možemo zajedno da ga iskomentarišemo.
Možda mlađim generacijama ovaj film neće biti toliko blizak kao nama ali se nadam da će im biti lekcija da ne dozvole da ovakvi moralni mutanti postoje u skorijoj budućnosti.
Premijera i Press
Film je novinarsku premijeru imao 10.10.2024 a istog dana je oodržana i premijera za publiku. Imala sam tu sreću da prisustvujem i konferenciji za novinare i čujem stvaraoce i njihove priče.
Pored eminentnog autorskog dvojca, na crvenom tepihu duž nekadašnje Dvorane doma sindikata, večeras su se našli i glumci iz filma: Jelena Đokić, Boris Isaković, Živko Anočić, Janko Popović Volarić, kao i koproducent Uliks Fehmiu.
Veliki broj javnih ličnosti, kolega i prijatelja među kojima su bili Milena Predič, Miodrag Krivokapić, Goran Marković, novinar i urednik Dragoljub Petrović, Dušan Petričić, Branka Petrić, Vanja Milačić, Radoslav Rale Zelenović i drugi došlo je da pogleda Grli’evo ostvarenje, nakon čijeg je završetak usledio dug i intenzivan aplauz za ekipu.
U publici je bio i naš reditelj Goran Marković koji je govoreći o filmu naveo i to da je pre svega impresioniran hrabrošću reditelja da snimi ovakav film, te da je ovo jedan od boljih naslova u Rajkovom opusu: “Film je glumački lepo odrađen, vrlo lepo snimljen i režiran suptilno i nenametljivo.” Marković je dodao i to da ovo ostvarenje vidi kao film koji se okreće osnovim ljudskim vrednostima koje su, čini se, izgubljene.
Podsetimo se da je film Svemu dođe kraj inspirisan je Krležinim delom “Na rubu pameti”, a u saradnji s Antom Tomićem, Grlić istražuje tamne strane tranzicije i kapitalizma. Kroz dva sveta – bogatih i moćnih koji upravljaju društvom i običnih ljudi koji se suočavaju s nepravdom – film prikazuje borbu koja je istovremeno fizička i moralna.
Film je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Puli, u Sarajevu, na festivalu u Herceg Novom. Na pomenutim smotrama nagrađeni su glumci Boris Isaković Zlatnom Arenom za najbolju sporeednu mušku ulogu, Jelena Đokić Zlatnom mimozom za najbolju žensku ulogu.
Nakon beogradske premijere, sledi novosadska i film počinje da živi svoj bioskopski život
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info |