Mesto koje spaja Vladu Divljana i Nešu Leptira

Centar na Paliluli nosi ime po pokojnom predvodniku benda „Idoli”, a već gotovo sedamdeset godina traje kao kuća kulture i obrazovanja.

U srcu Palilule, na adresi Mitropolita Petra 8, stanuje Centar za kulturu „Vlada Divljan”. Žitelji ovog kraja, ali i drugih prestoničkih opština, koji dolaze zbog raznovrsnih programa, tvrde da je to kulturna ogrlica prestonice.

– Rešenjem Skupštine tadašnjeg Rejona, 19. novembra 1953. godine osnovana je ustanova za bavljenje kulturom i obrazovanjem, a u sastav je ušao i tadašnji Dom kulture na Karaburmi. To je stalo pod „kapu” Radničkog univerziteta „Palilula”, koji je kasnije promenio ime u Narodni univerzitet „Braća Stamenković”. Braća potiču iz mnogočlane porodice Stamenković, koja se iz Leskovca doselila na Karaburmu. Četvorica braće i četiri sestre bili su učesnici NOB-a. Slobodu je, od njih osmoro, dočekalo dvoje – sestra i brat. A biste stradalih Trajka, Božidara i Petra nalaze se na ulazu u centar. Iako je Narodni univerzitet sa njihovim imenom promenio ime u Ustanovu kulture „Palilula”, scena „Stamenković” zadržala je naziv i danas.

U biografskoj mapi je, kako pominje, i period stagnacije ovog objekta, izazvan požarom. To se dogodilo 22. decembra 1999. godine. Vatra je zahvatila krovnu konstrukciju. Sve se urušilo, pa je iz napuštene zgrade izrastalo šiblje. Obnova je završena 2014. godine.

Odlukom Skupštine opštine Palilula 2016. godine prostor koji sada ima na raspolaganju više od pet hiljada kvadrata postaje Centar za kulturu „Vlada Divljan”, koji je dobio naziv po frontmenu grupe „Idoli”. Na čelo Centra dolazi Đurović.

– S obzirom na to da su se Centar za obrazovanje, prekvalifikacije i dokvalifikacije i Škola za osnovno obrazovanje odraslih izdvojili kao nezavisni, a pod našim su krovom, nama je ostala čista kultura. Lekcije iz svih muzičkih žanrova, a posebno rokenrola, usvajaju i najmlađi. Muzika, uverili smo se, boji svojim tonovima svakodnevicu jer dopire iza mnogih vrata. Pet kulturno-umetničkih društava ovde ima probe, a nacionalni Ansambl „Kolo” – sedište.

Muzika i slikarstvo provlače niti u kulturnom središtu. Galerija „Potkovica” odlična je za postavke slika, a slikarsku školu pohađaju žene u osmoj i devetoj deceniji, ali i deca. Da probude talenat pokreće ih umetnica Mira Simić, prenoseći znanje 30 godina.

Lepeza sadržaja je široka – predstave, filmovi, stendap komedije… Pozorišna trupa izvodi i Šekspirova dela na engleskom jeziku. Vodi se računa da sve generacije nađu nešto po svojoj meri, a u daljem kreiranju aktivnosti, pažnja će biti usmerena na porodice i njihovu afirmaciju. Obrazovni i zabavni sadržaji koji podstiču kreativnost, a ujedno i relaksiraju, ovde su uvek dostupni.

Živa reč pisaca i pesnika nadahnjuje, a tokom godine se uradi 1.500 programa ili između sedam i jedanaest dnevno.

Besplatno „Kulturno leto”, u kome podršku daje njihov osnivač opština, postalo je nadaleko poznato. Dvorište je tada košnica, a direktor želi da napravi stalnu letnju scenu, nalik malom amfiteatru. U planu je i izgradnja kabarea u prostoru suterena jer to Beogradu fali. Prva na redu je obnova fasade.

Kada je reč o unutrašnjem doterivanju, tu je sve „pod konac”. Svih pet sala i najveća, Velika scena, sa 466 mesta i savršenom akustikom, imaju i niz drugih osobenosti, od osvetljenja do protivpožarnih materijala. Multimedijalna i bioskopska su kao moderne sobe.

I Plato Neše Leptira ukras je ovog zdanja. Na njemu je skulptura od žice – gitara u obliku leptira. Sve ovde čini skladnu vezu tradicionalnog i modernog.

Centar koji po svojim godinama može da se nazove vremešnim ogrnut je savremenim plaštom. A to opravdava i poruka direktora Ljubiše Đurovića – da ono što nam je u nasleđe ostavljeno moramo da čuvamo i svakodnevno nešto novo učimo. Tako se lakše ostvaruju planovi, koje će, nema sumnje, Centar za kulturu „Vlada Divljan” realizovati jer je primer kako se uspešno ide ukorak s vremenom.

Izvor: politika.rs, Foto: Centar za kulturu “Vlada Divljan”