Tužan prizor sa kanala Sebeš: Plutaju mrtve ribe

Između divljih ulica u Krnjači i Borči, malo dalje od glavnih puteva i pruge, skriveno je jedno ogromno beogradsko jezero, tačnije bara pod imenom Veliko blato.

Ekološki problem na kanalu Sebeš

Iako je ovo jezero pravo prirodno bogatstvo prestonice Srbije, pojedini građani ispuštaju fekalni otpad u kanal Sebeš. Ovaj kanal vodi direktno do jezera. To je krajem juna imalo za posledicu pravi pomor riba!

“26. juna došlo je do naglog gušenja riba zbog temperaturnih razlika u kanalu Sebeš. Reagovalo je Ministarstvo zaštite životne sredine kome smo mi poslali prijavu. 5. jula je Ministarstvo pustilo obaveštenje, dok je 6. jula naložilo da pumpa ubacuje svežu vodu i na taj način je sprečeno dalje gušenje riba. Iznenađeni smo koliko su brzo reagovali.” izjavio je predsednik udruženja građana “Eko-Pančevački rit”, Zoran Janković.

Uzroci pomora ribe

Prizor je bio zastrašujući. Oko stotinu komada uginulih tolstolobika i šarana plutalo je na površini vode u kanalu Sebeš.

Prema rečima Zorana Jankovića, glavni uzrok gušenja riba jesu nesavesni građani. Oni su ispuštali fekalne vode u sam kanal. To je dovelo do podizanja mulja i nedostatka kiseonika za ribe.

“Uzrok gušenja riba u Sebešu jeste nedostatak kiseonika. Dosta su takođe uticale i fekalne vode. Nažalost, obični građani puštaju fekalne vode u sam kanal. Najveći problem je što je voda ustajala. Digao se mulj zbog temperaturnih razlika. Došlo je do gušenja ribe usled nedostatka kiseonika. Jedino rešenje bilo je ubacivanje sveže, Dunavske vode. Ministarstvo zaštite životne sredine je to i prihvatilo. Trenutno je rešen problem i nadam se da će tako biti i dalje”, tvrdi Janković.

Kanalizacija kao trajno rešenje

Kako kaže, da bi se ovaj problem rešio, neophodno je uvesti kanalizaciju. Razlog je to što oko devedeset odsto domaćinstava u naseljenim mestama ispušta fekalije iz svojih septičkih jama.

“Da bi se rešio ovaj problem, neophodno je da se uvede kanalizacija. 90 posto ljudi u divljim naseljima pušta fekalne vode iz svojih septičkih jama u kanale. Dakle, oni su se svesno odlučili na uništavanje životne sredine. U Sebešu je uginulo oko 100 komada tolstolobika i šarana. Sebeš i Vizelj su inače spojeni kanali. U njima, pored ovih riba, žive i štuka, smuđ i bela riba”, objašnjava Zoran Janković.

Reakcija pecaroša i spasavanje jezera

Inače, jezero Veliko blato jeste mesto za odmor mnogim pecarošima. Oni tu dolaze veoma često i uživaju u ribolovu. Međutim, oni su prvi primetili da sa ribama nešto nije u redu i odmah su prijavili problem.

“Stanište Veliko blato je pravo životinjsko carstvo. Ima dosta riba, ali i ptica. Pecaroši ovde redovno dolaze da odmaraju i pecaju. U jednom trenutku primetili su kako veliki primerci riba na površini “zevaju”. Odmah su nas obavestili o toj katastrofi, a mi smo se obratili odgovarajućoj instituciji“, priča Janković.

Visoka cena privremenih mera

Iako bi uvođenje kanalizacije predstavljalo trajno rešenje ovog problema, trenutno se situacija drži pod kontrolom upumpavanjem sveže Dunavske vode. Ali, postavlja se pitanje do kada je to finansijski održivo. Cene rada pumpe su jako visoke.

“Rad jedne pumpe za 24 časa košta 120 hiljada dinara. Ukoliko se uključe dve pumpe, to je 240 hiljada dinara. To bi trebalo zagađivač da plaća. Ne možete uzimati pare od pedeset domaćinstava za te stvari, mada bi i to bilo jako teško učiniti”, zaključuje Zoran Janković.

Izvor: Espreso, Foto: Eko-Pančevački rit