SVA LICA DOBROTE Vredi li odlaska u bioskop?

Premijera filma Sva lica dobrote (originalno Kinds of Kindness) donosi povratak Jorgosa Lantimosa njegovom prepoznatljivom stilu. Očekuju vas čudne priče o ličnim, porodičnim i društvenim padovima.

MTS Dvorana je bila puna, uz crveni tepih i dosta novinarskih ekipa. Da li ovaj film donosi nešto novo i vredi li odlaska u bioskop? Saznajte u nastavku ove recenzije!

Osnovno

Nisam ljubitelj Lantimosovih dela. Ipak, znam da je Poor Things prošle godine bio bar malo optimističniji. Ova dva filma spajaju glumačke zvezde Ema Stoun i Vilijem Defo.

Inspirisan knjigom Kaligula, Lantimos nam donosi tri odvojene priče. U njima isti glumci igraju različite uloge. Režiser uživa u apsurdnim situacijama. Kroz njih nam prikazuje surovost ponižavanja, opsesiju, psihičke bolesti, samopovređivanje i veru.

Format i tematska pitanja

Film traje 167 minuta i nudi tri zasebne priče. Sve su smeštene u Ameriku. Enterijer i odeća nude neobičan miks šezdesetih godina i današnjice.

Lantimos ponovo sarađuje sa scenaristom Efthimisom Filipuom. Sa njim je radio i na filmovima The Lobster i The Killing of a Sacred Deer. Glumačku ekipu predvode Ema Stoun, Džesi Plemons, Vilijem Defo i Hong Čau. Oni savršeno prenose atmosferu napetosti i apsurda. Na kraju će vas ostaviti sa bezbroj pitanja u glavi:

• Ko zaslužuje našu odanost, krv, znoj i suze?
• Šta smo spremni da damo i šta očekujemo zauzvrat?
• Koje granice mislimo da nećemo preći i šta nas može slomiti?
• Da li u današnjem svetu važe ista pravila ili smo postali zavisni od pilula koje nam pomažu da ostanemo “normalni”?
• Da li su nam životi toliko loši da moramo verovati u život posle smrti?

Postavlja se i ono finalno pitanje: da li sam dobro razumela poruku koju je režiser želeo da pošalje?

Priče

The Death of R.M.F

Prva priča započinje hitom Sweet Dreams grupe Eurythmics. To je najbolji uvod u priču „The Death of R.M.F.”

Some of them want to use you.
Some of them want to get used by you.
Some of them want to abuse you.
Some of them want to be abused.
Well, who am I to disagree?

Neki žele da te iskoriste. Neki žele da budu iskorišćeni. Neki žele da te zlostavljaju, a neki da budu zlostavljani. Pa, ko sam ja da se ne složim?

Kontrola i gubitak identiteta

Pratimo Roberta, poslovnog čoveka zarobljenog u toksičnoj vezi sa šefom Rejmondom (Viljem Defo). Rejmond već deset godina kontroliše svaki aspekt Robertovog života. On mu naređuje šta će obući, šta će jesti, pa čak i kada će imati odnose sa suprugom Sarom (Hong Čau). Instrukcije stižu u obliku dnevnih, rukom pisanih poruka.

Rejmond je nedodirljivi bogataš koji se prema svima ponaša kao bog. Robert ima fantastičnu kuću i skupoceni nameštaj. Za svaku poslušnost dobija i skupe sportske eksponate. Rejmond u ovoj igri traži samo jedno: potpunu poslušnost.

Glavni lik odbija da izvrši najekstremniju naredbu – namerni sudar automobila. Tada njegov svet počinje da se raspada. Rejmond mu oduzima sve. Robert u momentu iskrenosti priznaje supruzi da je Rejmond plaćao lekare kako bi ona imala pobačaje. Supruga ga odmah ostavlja.

Robert tone sve dublje dok raste očajna želja da se vrati u Rejmondovu milost. Sve kulminira kada posumnja da ga je zamenila Rita (Ema Stoun).

Kritika društva i poslušnosti

Ovo je najjasnija priča od ponuđene tri. Ona oštro kritikuje opsesiju moći i statusom. Čini se da je danas sve povezano sa novcem. Delimo se na one koji imaju i one koji nemaju. Ovi drugi su nekada spremni na sve i dopuštaju drugima da upravljaju njihovim životima.

Vidimo svet u kom je poslušnost prirodno stanje, a otpor deluje kao pobuna protiv božanske volje. Robert gubi identitet pod Rejmondovom kontrolom. To asocira na čoveka današnjice uhvaćenog u ciklusu pokoravanja.

Kako neko postaje zarobljenik tuđih očekivanja bez želje da donese sopstvene odluke? Pitanje ostaje u vazduhu i nakon izlaska iz bioskopa.

Dodatna napomena

Nikako nisam mogla da ne razmišljam o tome kako bi ovo bila dobra pozorišna predstava! Muzika, atmosfera i napetost između likova vrište Jugoslovensko dramsko pozorište. Već vidim Šušljika ili Mićanovića u ulozi Rejmonda.

R.M.F. is Flying

Druga priča R.M.F. is Flying donosi jezive momente paranoje. Plemons glumi Daniela, policajca čije mentalno zdravlje postaje upitno nakon gubitka supruge Liz. Ona je morski biolog i nestala je u dalekim morima.

Ova priča me je podsetila na činjenicu da je sve više ljudi na antidepresivima. Malo je potrebno da nešto postane okidač za morbidne situacije.

Liz na kraju pronalaze. Njihov prvi susret je jedino lepo u kompletnom nizu događaja koji slede. Daniel ubrzo počinje da sumnja u njen identitet. Mala odstupanja u njenom ponašanju postaju okidači.

Ona je bila zakleti protivnik čokolade, a sada jede celu tortu. Cipele su joj odjednom male, a seksualni apetiti drugačiji. Povrh svega, ne može da se seti njegove omiljene pesme.

Eskalacija paranoje

Priča postaje sve bizarnija. Daniel postavlja sve luđe zahteve svojoj supruzi kako bi dokazala ko je. Kako njegova paranoja raste, tako se i ona gubi u pokušajima da mu dokaže ljubav. Sve vodi do užasne finalne scene.

Paranoja može potpuno preuzeti osobu i uništiti sve odnose. Postavlja se i večno pitanje: koliko je partner spreman da prati razvoj onog drugog? Da li zaista poznajemo ljude sa kojima živimo ili je naš pogled samo odraz naših sopstvenih strahova?

Dodatna napomena

Liz je bila suočena sa tragičnom situacijom i životom na izolovanom ostrvu. Nakon sirove hrane, sasvim je moguće da je poželela tortu. Noga poraste kada hodate bosi, a stres nekada izaziva amneziju.

Ako primetite da vama bliske osobe hvata paranoja, pokušajte da razgovarate sa njima. Naterajte ih da posete lekara i drže se terapije. Kada shvatite da vodite uzaludnu borbu, ma koliko bilo teško, krenite dalje!

Ostaje mi samo da shvatim poentu sna sa psima koji tretiraju ljude kao pse. Taj san je očigledno bio uzrok njene želje za tortom.

R.M.F. Eats a Sandwich

Treća priča bavi se bizarnim kultom kojim upravlja neobičan par (Defo i Čau). U središtu radnje je Emili (Stoun), visoko rangirani član kulta. Odbacuju je zbog kršenja strogih pravila higijene.

Očajnički želeći da se vrati, Emili prolazi kroz niz mračnih situacija. One uključuju drogiranje, otmicu i zlostavljanje.

Ova priča istražuje odnos između slepog sledbeništva i božanskog. Prikazuje kako kršenje pravila vodi do brutalnih posledica. Likovi nas teraju na razmišljanje o ljudskoj čežnji za čudima i surovoj realnosti.

Dodatna napomena

Ova tema me asocira na to koliko su svi odjednom postali vernici. Nažalost, svako ima svoje viđenje pravila ponašanja. Mnogi redovno idu u crkvu i poste, ali ne poštuju osnovne vrednosti o dobroti i porodici.

Sa druge strane, suočavamo se sa kultovima ličnosti kojima se slepo veruje. Koliko je čovek spreman da izgubi sebe verujući u bolje sutra?

Zaključak

Nasilje, seks i igre moći prikazani su na sirov i teško svarljiv način. Surovo do kosti u svetu koji podseća na naš. Ili se ja zavaravam, jer je to već postalo naša realnost?

Sve zavisi od ugla posmatranja. Lepo pakovanje često krije trulež, a lažna obećanja obmanu.

Iako naziv filma u sebi ima reč dobrota, ovde je nema ni u tragovima!