Ekskluzivno: Pronađen dokaz da Bog postoji!

U DNK zapisu naučnici su otkrili poruku koja može da se dekodira pomoću aramejskog jezika, kojim je govorio Isus Hrist!

Dok su istraživali zapise iz sekvenci DNK u ljudskom genomu poznatom kao “džank DNK” (zbog nedostatka poznate uloge), naučnici Instituta za tehnologiju Vajominga (WIT) došli su do spoznaje koja je naučni i ostali svet ostavila bez reči: lingvistički stručnjaci identifikovali su informaciju u formi staroaramejskog “Na prvo svitanje zore, Bog stvori zemlju i nebo.”

Naučnici kažu da su u nizovima DNK videli rupe koje malo podsećaju na kodiranje za biološku funkciju i nose sličnost s uzorcima ljudskog jezika. Zato su angažovali profesore sa Univerziteta “Bob Džouns”, poznate po izuzetno strogim kriterijuma. Dali su im dekodirane segmente DNA da ih prevedu, piše Dnevno.hr.

Pronađen je kodni jezik koji koristi nizove od dvadeset osam nezavisnih vrednosti, nađen u rasponu učestalosti poznatih pisama. Nizovi nezavisno povezanih vrednosti odraz su strukture sastava reči u ljudskim jezicima.

Jezična i filolološka ekipa na “Bobu Džonsu” započela je opsežno poređivanje pisma pronađena u “džank DNK” s katalogom svakog ljudskog jezika čije je postojanje zabeleženo. Želeli su da nađu slične višejezične teme kako bi mogli da počnu da oblikuju prevode poruka koje leže skrivene u DNK.

Profesori su bili potreseni kada su otkrili da zaista postoji jedan jezik pomoću kojeg se direktno može prevesti sekvencijalna DNK.

Aramejski.

Jezik u “džank DNK”, koji su naučnici godinama odbacivali kao beskoristan, potpuno je identičan sa antičkim aramejskim. A kad su počeli da prevode, lingvisti su otkrili su da su delovi poruke gotovo prepisani iz Biblije. Ubrzo su locirali citate.

Na ljudskom genu PYGB postoji jezički sled koji se prevodi kao “Na prvom počinku dana, Bog, stvori nebo i zemlju.” Ovo je u zapanjujućoj sličnosti s prvim stihom Knjige Postanja: “U početku Bog stvori nebo i zemlju.”

Gen Bmp3 ima retrotransposon sled koji se prevodi u 19. stihu šeste glave Prve poslanice Korinćanima apostola Pavla: “Zar ne znate da je vaše telo crkva Duha Svetoga, koji je u vama, koga ste primili od Boga? Niste sami”.

To se ponavlja iznova i iznova tokom celog niza ljudskog DNK: ugrađen ekvivalentni genetski kod drevnog Aramejca koji izgleda kao da se prevodi kao Božja reč svom narodu.

Metju Bulder, glavni lingvista za projekat i profesor primenjene nauke stvaranja na Unverzitetu “Bob Džons” izjavio je:

“Što se tiče dokaza – on je tu. Ovo je, po mom mišljenju, neporečivo. Sama reč Božja, elegantno utkana u naša tela i duše, jasna je kao dan. A lepota ovoga – da je Bog utkao reči istine u naša bića – pokazuje svoju ljubav i čudesa.”

Naučinici na Institutu za tehnologiju iz Vajominga sad čekaju replikaciju svojih istraživanja i vađenje sekvenciranja “džank” DNK, kao i da nezavisni izvori verifikuju prevod na aramejski. Tada će započeti proces potpune revizije dosadašnjeg istraživanja i objaviće sva istraživanja i otkrića do danas.

Izvor: Kurir

Hristov jezik je aramejski. Koren aramejskog je serbanski heliocen. Iz aramejskog su se razvili hebrejski dijalekti. Isus aramejski Jevrej, Sveti Jovan, serbanski, čistokrvni. Jovan Serban, vrač i apostol, u religiji, namerno pogrešno nazvan Krstitelj. Sveti Jovan, autor je Apokalipse, Otkrovenja ili Otkrića, jedinog dela Biblije, Tore, Talmuda i Kurana, odnosno četvorodelnog Tvorčevog Jevanjđelja.

Kad neko kaže apokalipsa, uglavnom, misli na katastrofu. Apokaliptične scene su za većinu katastrofične scene. A nisu. Mnogi brkaju apokalipsu i armagedon. Starogrčka podmetačina, kao i većina religijskih dogmi. Apokalipsa samo ukazuje na katastrofu. U prevodu sa grčkog znači otkriće.

Ako je apokalipsa kataklizma, šta je onda armagedon?

Jovanovo Otkrovenje ili Otkriće u Bibliji je, u stvari, Jovanova Apokalipsa.

Isusov jezik, aramejski, zamenjen je grčkim i starogrčkim i nametnut svima.

Kada nametnete svoj jezik nekome, nametnuli ste mu i svoja imena i svoje običaje i svoju tradiciju. Nametnuli ste mu time i svoju religiju. Svaku laž koju su, najčešće nesvesno, poturali vekovima, objašnjavali su greškom u prevodu sa serbanskog i aramejskog na grčki i latinski.

Od Jovanovog Otkrića ili Otkrovenja stvorili su, grčkim prevodom, apokalipsu i od Božje istine, na taj način, napravili Mefistov kontrapunkt. Vekovima se, zbog toga, pogrešno misli da je apokalipsa isto što i armagedon. I jeste isto, ali, potpuno različito. Time su Rim i Atina četiri Serbana, četiri Čuvara Tvorčevog znanja i četiri Čuvara Božje kreacije, pretvorili, prećutno, u četiri Jahača apokalipse, odnosno đavolskog haosa i Armagedona.

Od Božjih prijatelja su tako stvorili biblijske neprijatelje.

Prisvojili su i samog Boga spuštajuću ga, besprizorno, na svoju teritoriju i zatvarajući ga u svoje, državne granice, zabranivši femini, odnosno drugoj polovini kreacije da mu uopšte i priđe. Nije tačno da je Isus rekao – Ja sam Alfa i Omega, jer nije koristio grčki. Nije rekao čak ni – Ja sam početak i kraj u takvom kontekstu.

Zamenivši prvi i poslednji znak – Ћ – univerzalnog jezika i poturivši, umesto njega Alfu i Omegu, grčki alfabet, sledbenici noćnog Boga izmenili su samu suštinu Tvorčevog Jevanđelja.

Nelogično je da Isus, Aramejac, ima titularno grčko „prezime“ Hristos. Nelogično je da Isusova majka Nunaja, Aramejka, dobije grčko ime Marija. Nelogično je, a tačno, da je Hristos Mojsije, jer je i Mojsije, takođe, Hristos. Grčka zvrčka zahvaljujući apokalipsi. Nelogično je da se hrišćanska crkva ne obraća ni Isusu, ni vernicima, na Isusovom maternjem jeziku, aramejskom, nego na grčkom, latinskom i crkvenoslovenskom. Nelogično je i da crkva prodaje bilo šta, a kamoli veru u Boga. Mogla bi zato, greškom, da proda i veru za večeru, baš kao i onu poslednju, u Jerusalimu. Nelogično je da se Božić slavio 2 hiljade godina pre rođenja Hrista, a slavio se.

Neko je pametno rekao – lingvistički problem vezan je za surovo matematičko pravilo – kada ti izvade koren, teže se množiš, a lakše te dele.

Fascinantno da se bogosluženja i religijski obredi u svetu obavljaju na starogrčkom, staroslovenskom, hebrejskom, latinskom, arapskom jeziku, a ne na biblijskom, Božjem aramejskom. Logično bi bilo da hrišćani obavljaju crkvenu službu na jeziku kojim je govorio sam Isus Hrist, aramejskom. Znatno lakše bi se pronašla veza sa serbanskim jezikom i serbanskom ćirilicom. Naročito je bitno za srpski narod, jer bi shvatio suštinsku razliku između pravoslavnih i pravovernih. Tako bi lakše mogao da se odbrani od napada drugih pravoslavnih crkava, kao što su bugarska, grčka i carigradska. Grčka crkva nametanjem starogrčkog jezika preuzima vodeću ulogu u pravoslavlju, svodeći ga time na satanističku hijerarhiju, ukidanjem principa Božje jednakosti. Postavlja se kao glavni i noseći stub pravoslavlja i takvu konstrukciju nameće zbog osvajanja religijske vlasti. Nametanje verske vlasti vodi direktno u inkviziciju i religijsku diktaturu. Tako se postavlja logično pitanje koje je slavlje pravo, jače i bolje. Srbi nisu pravoslavni. Nemanjići i SPC su ga sveli sa univerzalnog pravoverja na takav skučeni lokalizam i ograničili time veru u Boga. Srpski narod je narod pravovernih.

Dramatična je razlika između pravoslavnih i pravovernih.

U pravoverne spadaju i muslimani i katolici i protestanti i budisti i judaisti… Suština pravovernih je u jednakoj vrednosti, bez religijskih i crkvenih podela.

Priličan problem je kako objasniti da su i Isus i Lucifer realne istorijske ličnosti, a da to ne liči na verski fanatizam ili naučnu fantastiku. Crkva se, kroz sopstvene dogme, vekovima muči da objasni nešto što je krajnje logično i realno, jer je zasnovana, upravo na siromaštvu duha i oduzimanju vere, na tabuima i mistifikaciji. Sumnjam da ima realno objašnjenje za trudnoću device Marije, kao i za trudnoću istoimene prostituke 666 godina kasnije.

Ponovo logička smicalica za mentalni reset: što je stvar jednostavnija, samim tim postaje složenija. Isus i Lucifer su realni blizanci i obojica (ili obe) su dualne ličnosti. Lucifer, dvopolni blizanac sa logičkom zamkom, istovremeno je i muško i žensko, Isus je energetski bespolan, kao i sam Tvorac. Ne govorim o Isusovom privremenom i kratkom materijalnom obliku. Na osnovu njihovog odnosa, odnosno odnosa dva rođena brata, iskonstruisana je i priča o Kainu i Avelju. Čak su i početna slova imena ostavljena namerno nepromenjena. K – Krist i A – AntiKrist… Energetsko – materijalistički Rat blizanaca oko preuzimanja moći bio je rat između noćnog i dnevnog Boga. Rat za svetlost između Belog i Crnog blizanca. Rat između Belih i Crnih anđela. Arhanđela ili Arhiđenerala, serbanskih naziva u direktnoj vezi sa aramejskim jezikom. Kao i imena dvanaestorice apostola, osim trinaestog, lažnog ili Crnog.

Rečenice koju je Tvorac uputio svom sinu, materijalizovanom Svetlosnom Duhu Isusu Hristu. Očevu rečenicu, koju je Isus, zatim, namerno na latinskom, ne na aramejskom, ponovio pred apostolima na Poslednjoj večeri, u Jerusalimu, gledajući direktno u Judu Iskariotskog. Kao i poslednje dve rečenice koje je Isus sa krsta, izgovorio na vrhu Brda lobanja u Jerusalimu, obraćajući se prvo Longinu na latinskom, a zatim Ocu na aramejskom. Nije morao. Otac ga je čuo i bez glasa. Namerno ih je izgovorio da bi ostale zapisane u kolektivnom sećanju. Znao je i ko će nam to sećanje zamagliti i skloniti ga u mrak, kao i što je znao da će jednoga dana, kada dođe pravo vreme, to sećanje iz mraka i izaći. I bio je u pravu.

Biblija je svoje verzije sećanja izmislila. Sveta tajna ili Evharistija, koju propovedaju sve hrišćanske crkve apsolutna je obmana. Baš kao što je i sama epikleza monstruozna Luciferova podmetačina kojom je Očevu kreaciju, uz pomoć religije, pretvorio u nemoćne podanike, ovce bez mozga i grešne prosjake. Lucifer je, stvoriši iluziju kroz bajku o Pastiru, od ljudi napravio ovce, zatvorivši ih tako u torove, na čemu i sada radi uz svesrdnu pomoć svojih sledbenika.

Onog momenta kad nas Velikim resetom smesti u Veliki tor, stići će i Veliki Kurbanbajram. Katul ferman, zajedno sa sečivom za kurbane, biće dostavljen i muslimanima i hrišćanima i budistima i Jevrejima, ako na vreme ne vrate zaboravljena sećanja.

Isus Hrist nije stvorio hrišćanstvo. Niti ima veze sa njim ili bilo kojom religijom. Upravo je propovedao i davao ljudima Božje znanje, jednaku vrednost, veru u sopstvenu snagu i ljubav prema bližnjem. Njegov blizanac Lucifer stvorio je religije mnogo vremena pre nulte godine i Isusove materijalne pojave. Odatle i Božić 4 hiljade godina pre Hrista. Pomoću hijerarhije Lucifer je stvorio razlike, stvorio nejednakost i suprotne strane i tako otvorio Pandorinu kutiju izazivajući sukobe, konflikte, ratove i zlu krv između različitih religija, nacija, država, vojski, bogatih i siromašnih, belih i crnih, komunizma i kapitalizma, grešnog i bezgrešnog, sudije i suđenog… Institucijama i glavnim oružjem tih institucija, zlatom i novcem, stvorio je monstruozni psihološki rascep između materijalnog i duhovnog i doveo u stravičan vrtlog energiju svetlosti, koji vuče celu jednu civilizaciju u potpuni mrak, jer se senke u mraku ne vide. Srećom, Tvorac je i Luciferu otac i majka. Roditeljska reč je prva i poslednja i Alfa i Omega i početak i kraj.

Isusove poslednje reči koje je izgovorio, razapet na krstu, na Golgoti, prvi put objavljujem u originalu, onakve kakve ih je izgovorio, bez prevoda, upućene su Ocu i siguran sam da će ih vrlo brzo razumeti i oni koji ne govore aramejski:

TAUDI ABUN ELOHI!
TAUDI DABAŠI!
ŠUBKJONO BAREK MOR!

HVALA OČE, MOJE NEBO!
HVALA MOJA DUŠO!
OPROSTI I NE LjUTI SE!

Ove reči, u ovakvom kontekstu, nećete moći da nađete nigde. Ni u crkvi, ni u Vikipediji, ni u Enciklopediji. Izbrisane su iz kolektivnog sećanja, ali, ostale su zapisane u svakom od nas, pojedinačno. Kada ih pronađete, tada će vam biti potpuno jasno i njihovo značenje. Kako su izgovorene na aramejskom, tako su izgovorene i na srpskom. Prevodilac vam nije potreban. Jezik je Božji, univerzalan.

Napomena:
Ovo je bukvalan prevod sa aramejskog i on ne pokazuje precizno ono što je Isus izgovorio. Barek mor, ima značenje i ne ljuti se ili budi blag prema meni, a može da se tumači i kao blagoslovi (me). Abun eloh ili abvun elohi može da znači tata moj dragi (božanstveni). Značenje je teško odredljivo.

Autor teksta je Vasko Vasović