Građanin reporter: Mini deponija pored kontejnera za reciklažu
Građanin reporter otkriva mini deponiju u blizini šetališta, tik pored kontejnera za reciklažu, apsurd i sramota svakodnevice.
Na samo 20 metara od kontejnera za razvrstavanje otpada, mini deponija. Fotografije svedoče o nebrizi i nemaru. Građanin koji je zabeležio slike kaže da je veoma očajan.
Apsurd u centru civilizacije
Kontejneri su moderni, jasno obeleženi, dostupni svima. Pa ipak, otpad završava van njih. Šetalište koje bi trebalo da bude simbol zdravlja, prirode i mira, okruženo je smećem. Ova lokacija je prometna. Deca, stariji i sportisti ovuda svakodnevno prolaze.
Fotografije kao svedočanstvo očaja
“Žao mi je zbog kvaliteta slika”, kaže građanin, ali bes i očaj su učinili svoje“, napisao nam je građanin reporter. Slike jasno pokazuju da je neko odlučio da otpad baci pored, a ne u kontejnere. To je svesna odluka, i to nas najviše boli.
Zašto bacamo đubre gde stignemo i zašto to moramo da menjamo?
Kada pojedinac izgubi osećaj odgovornosti prema zajedničkom prostoru, javni prostor postaje ničiji. Bacanje otpada van predviđenih mesta često nije posledica siromaštva, već odsustva svesti i navike. U društvu gde izostaju kazne i pohvale, ljudi prestaju da vide razliku između ispravnog i štetnog ponašanja. Ali prostor oko nas govori o nama, kakvi smo kao komšije, roditelji, građani.
Zato je vreme da prestanemo da čekamo da „neko drugi“ reši problem. Prijavi nepropisno odlaganje, opomeni komšiju, pohvali čist kutak. Zajednica se menja kada svako od nas odluči da mu je stalo.
Šta trebamo da činimo kao zajednica za čistu sredinu?
Građanin reporter je pokrenuo pitanje koje dotiče sve nas. Za čistu i zdravu sredinu, neophodno je da svako od nas preuzme deo odgovornosti. Otpad ne treba da završava pored kontejnera, već u njima, pravilno razvrstan. Zajednica mora da reaguje na neodgovorno ponašanje, prijavljuje probleme i traži rešenja. Edukacija, redovne akcije čišćenja i saradnja sa lokalnim vlastima ključ su dugoročnog uspeha. Kad svi damo doprinos, čistija sredina postaje zajednički rezultat, a ne tuđa obaveza.
- Organizuj lokalnu akciju čišćenja sa komšijama
- Uključi decu: kada učestvuju, više poštuju
- Pokreni malu eko-inicijativu: posadi cveće ili ukrasi prostor
- Pravilo „pre i posle“: slikaj zagađen prostor, očistite ga, pa podeli slike kao inspiraciju drugima
- Postavi kartonsku kutiju u hodniku za papir i plastiku: jednostavno i motivišuće
- Pohvali dobar primer: ako vidite komšiju da nešto dobro uradi, javno ga pohvalite u grupi ili oglasnoj tabli. Dobar primer se širi.
Promena počinje od jedne osobe, ali opstaje kad postane navika cele zajednice.
Zanimljivosti: Koliko se planeta čisti kad svi bacamo kako treba?
- Jedan reciklirani stakleni balon štedi dovoljno energije za 4 sata rada sijalice
- Staklo se može reciklirati beskonačno puta, bez gubitka kvaliteta!
- Plastična kesa se koristi u proseku 12 minuta, a razgrađuje i do 500 godina
- Reciklažom jedne plastične flaše uštedi se struja za 6 sati rada računara
- Za jednu tonu recikliranog papira spasi se oko 17 stabala, 26.000 litara vode i 4.000 kWh energije
- Papirna ambalaža se može reciklirati čak 7 puta
- Cigareta bačena na ulicu može zagaditi do 40 litara vode, zbog toksičnih materija u filteru
- Mobilni telefoni, baterije i elektronika sadrže teške metale, bacanjem u običan otpad zagađuju tlo i vodu
- Aluminijum se 100% reciklira i potrebno je 95% manje energije za preradu recikliranog nego novog
- Svaki građanin Srbije godišnje proizvede u proseku oko 350 kg otpada. Zamislite da to svako baci gde hoće
- Najčešći otpad pronađen na ulicama su čepovi, papirići, plastične boce i opušci. Sve to se lako reciklira
Foto: Privatna arhiva
