FEF: Intervju sa Ivanom Aleksić – autorom epske fantastike

Naš sledeći razgovor u okviru serijala Gejming – posao, ljubav i hob” vodi nas u svet književnosti i folklorne fantastike. Gošća je Ivana Aleksić (rođ. Bulatović), autorka čiji rad spaja mitologiju, prošlost i maštu, ali i angažovanost na društvenim temama kroz svoj blog.

Ivana je rođena 1980. u Zemunu, gde je završila osnovnu školu „Lazar Savatić”, potom Filološku gimnaziju (francuski jezik) i Pravno biro­tehničku školu (smer pravni tehničar). Pisanjem se bavi celog života, a njeni tekstovi objavljivani su na različitim portalima.

Godine 2024. njena priča Tilisum izabrana je u uži krug konkursa izdavačke kuće Portalibris i objavljena u zborniku Ne(stvarno) i (ne)zaboravljeno: Priče iz srpske prošlosti. Trenutno radi na knjizi sa istorijskim motivima i zbirci kratkih priča iz davnina, a premijera najnovije nagrađene priče Kladovo transport očekuje se upravo na predstojećem Sajmu knjiga.

Pored pisanja, Ivana voli putovanja, kvizove i fotografiju, ali književnost i folklorna fantastika ostaju njena najveća strast. Upravo zato naš razgovor sa njom otvara zanimljivu perspektivu, kako gejming može da inspiriše pisca koji istražuje mitove, prošlost i imaginaciju.

Pa evo naših poznatih pitanja:

Kako vidite marketing kroz prizmu gejminga?

Marketing mora da bude kao dobra knjiga, da vas uvuče u sebe tako da zaboravite gde je izlaz. Ako je dosadan ili već viđen, niko neće imati želju da troši svoje vreme na to. Publika više ne želi samo da prima poruke nego da aktivno učestvuje u procesima.

Gejming i digitalna kultura čine  publiku pravim akterima koji postaju nerazdvojni deo marketinga, kao krucijalni parčići puzle čiji nedostatak jasno pokazuje da vam fale oko, usta ili nos na liku koji ta puzla predstavlja u slagalici. Bez dobrog  marketinga nema ni publike, ali isto važi i obrnuto.

Da li imate ličnu inspiracjiu iz gaminga za recimo, Vaš posao?

Inspiracija je svuda oko nas, samo da li smo u stanju ili prilici da je prepoznamo? Današnji tempo života je u sedmoj brzini, pa ostavlja vrlo malo ili nimalo vremena za introspekciju i prepuštanje sitnim/krupnim zadovoljstvima. Kao veliki fan horor žanra, igrice poput “Penumbra” i “Amnesia” serijala su bitno uticale na stvaranje atmosfere u mojim radovima, a “Skyrim” me je zauvek zarobio u sebe i nikada više nije pustio napolje ko bi gejming mogao da se iskoristi kao alat za kreativnost?

Budući da sam pretežno pisac navedenog žanra, igranje omiljenih igrica slične tematike mi u velikoj meri pomaže u shvatanju veštine stvaranja napete atmosfere, dubine likova koji se nalaze u zadatim situacijama i njihovih odluka koji drže čitaoce na ivici. Nekada svojim odlukama utiču na tok stvari, a ja ih mučim stavljajući ih u te razne situacije.

Kakav je stav Srbije o gejmingu i koje su to prepreke po vašem mišljenju da on postane još više mainstream?

Percepcija gejminga u Srbiji je još nedovoljno razvijena, iako ima ogroman potencijal. Književnost i slične oblasti ga još ne vide kao dovoljno vredan i kvalitetan. Postoje pomaci kroz edukativne igrice i manifestacije, ali i dalje preovlađuje „što manje ekrana”. S jedne strane postoji fascinacija, a s druge poricanje njegove umetničke vrednosti. Zaboravljamo da je to budući način komunikacije sa novim generacijama.

Da li imate neki lični stav o gejmingu?

Veliki sam fan horor žanra i nadam se da će autori igrica više koristiti pisana dela kao inspiraciju. Naša istorija i mitologija su bogate i nude beskonačne mogućnosti za kreativnost. Mlađe generacije bi tako mogle da osete isti strah od „drekavca”, kao što su ga nekada osećali njihovi preci.

Zahvaljujemo se Ivani na iskrenim odgovorima i što je podelila deo svog stvaralačkog sveta, gde prošlost i mitologija dobijaju novo lice.

Susret na Sajmu knjiga

Ivana će na predstojećem Sajmu knjiga predstaviti svoju novu priču i družiti se sa čitaocima. Ako vas inspiriše njen pogled na spoj književnosti, mitologije i gejminga, posetite štand i podržite domaće autore, jer svaka priča zaslužuje svoj trenutak na velikoj sceni.

Foto: Danijela Radojković