Intervju Đorđe Stojković

Đorđe Stojković je mladi glumac na srpskoj sceni, čiji je talent i posvećenost svakodnevno osvajaju publiku.

Iako je stekao veliku popularnost kroz serije poput “Vojna akademija” i “Drim tim”, te kroz ulogu legendarnog kantautora Kemala Montena u filmu “Toma”, Đorđe je mnogo više od svog glumačkog imidža.

Njegov život ispunjen ljubavlju prema porodici, muzici i humanitarnom radu, daje dubinu i autentičnost njegovoj karijeri. Kroz ovaj intervju, pokušali smo da zaronimo u njegov svet i saznamo šta ga pokreće i motiviše da bude ono što jeste, uspešan glumac, posvećen otac i nesebičan čovek.

1. Đorđe, šta Vas zapravo inspiriše da se bavite glumom? Koji trenutak je bio presudan da izaberete ovaj put?

To je više bio jedan period u kojem su mi roditelji predložili da krenem u školu glume. Prvo sam pohađao časove kod Zorice Mirković, glumice Narodnog pozorišta, zatim sam išao u školu glume Nenada Nenadovića, a potom sam se priključio omladinskom pozorištu Dadov. Iz Dadova sam upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.

To je, dakle, više bila unutrašnja potreba za izražavanjem, za iskazivanjem energije i emocija, a moji roditelji su to prepoznali i usmerili me na pravi put. Oduvek sam imao potrebu da učestvujem na raznim priredbama i recitatorskim sekcijama.

2. Vaše uloge su veoma različite i svaka nosi svoju posebnu energiju. Kako se pripremate za te likove i koliko je važno da u privatnom životu održavate taj pozitivan imidž?

Pozitivan imidž u svom životu održavam jednostavno, tako što tako živim. Tako sam rođen, tako su me vaspitali i tako se osećam. Uvek u svemu pokušavam da pronađem nešto lepo.

Naravno, ima trenutaka kada me, kao i svakog drugog čoveka, uhvati tuga, čamotinja ili neka vrsta depresije. Ali trudim se da to prebrodim, da racionalizujem stvari i da razmislim, šta je najgore što može da se desi, a šta je najbolje što iz toga može da proizađe.

Uvek pokušavam da pogledam s pozitivne strane.Valjda sam jednostavno takav po prirodi. To je, po mom mišljenju, jedini način da se preživi u ovom svetu,koji je s jedne strane lep, a s druge često sumoran.

Kako se pripremate za uloge koje su toliko različite?

Teško je tačno reći kako se pripremam za svaku ulogu, svaki lik. Svaki sledeći karakter koji tumačim poseban je na svoj način, zato je i teško konkretizovati jedan univerzalni pristup ili mehanizam pripreme. Svaki lik donosi nešto svoje, pa se trudim da mu pristupim individualno, da razmišljam o njegovim potrebama, željama, vrlinama i manama. Na taj način se postepeno uživljavam i pronalazim način da autentično iznesem karakter koji igram.

3. Očinstvo je nešto što Vas trenutno ispunjava. Kako Vas je iskustvo roditeljstva promenilo? Šta je to iskustvo donelo u Vašem životu?

Očinstvo me je promenilo u smislu da sam vrlo brzo sazreo. Shvatio sam šta je zaista važno, zdravlje mog deteta, koje je od trenutka njegovog rođenja zauvek bio moj prioritet. Naravno, zdravlje kao takvo podrazumeva i naše zdravlje, mi moramo biti sposobni i zdravi kako bismo mogli da pomognemo svojoj deci i mlađim generacijama. Ali pre svega, želja svakog roditelja je da njegovo dete bude zdravo i bezbrižno. To su sada moji glavni prioriteti i obaveze koje ispunjavaju moj život.

Provođenje vremena s detetom i porodicom zauzima centralno mesto. Naravno, ostaje i vreme za prijatelje, ali znatno manje nego ranije.

Trudim se da, dok dete ne napuni određene godine i ne osamostali se, uvek budem tu za njega, da ga podržim, usmerim i da ga, zajedno sa suprugom, vaspitamo što bolje za svet koji ga čeka.

4. Na osnovu Vašeg života na Karaburmi, kako biste opisali to naselje? Da li smatrate da Karaburma nudi dovoljno prostora za porodični život, kao što su parkovi i dečja igrališta i koliko su ti sadržaji važni za Vašu svakodnevnicu?

Karaburma je dobro povezana sa centrom, tako da postoji mnogo linija javnog prevoza koje su na raspolaganju, bilo za odlazak kod lekara, u kupovinu ili generalno u centar grada.

Što se tiče parkova, nažalost, neki od njih su demolirani od strane osoba koje su, verovatno, u dubini svoje duše nesrećne. Na taj način pokušavaju da privuku pažnju i da se izbore sa svojim unutrašnjim problemima, što, naravno, nije pravi put.

Jako mi je žao što Karaburma i Palilula nema više čistih i sređenih parkova koji su jako bitni za razvoj motoriku, mozga jednog deteta. Za razvoj inteligencije deteta, kako bi rekao prof. Ranko Rajović, jako je bitna kretnja. E, pa sada… problem je u tome što se ulicama, nažalost, vozi brzo, zbog čega deca ne bi trebalo da provode vreme na kolovozu. Iako su parkovi često blizu saobraćajnica, oni sami po sebi nemaju dovoljno sadržaja koji bi decu zaokupili na pravilan način, niti nude odgovarajući prostor za motorički razvoj i stimulaciju mozga.

5. Vaša energija i entuzijazam često su komentarisani. Da li Vam roditeljstvo daje dodatnu inspiraciju za Vaše glumačke uloge? Kako uspevate da balansirate glumački i porodični život?

Kako uspevam da balansiram? Vrlo jednostavno. Gluma je, kao i svaki drugi posao. To je profesija za sebe, sa određenim karakteristikama, koja iziskuje određene kvalitete čoveka. Nije to ništa drugačije od ostalih poslova, osim što moj posao nema stalno radno vreme. Radno vreme je klizno, pa je zbog toga potrebna malo veća doza dogovora i organizacije sa suprugom. Oko planiranja mog i njenog posla, čuvanja deteta i provođenja vremena sa njim.

Roditeljstvo mi jeste bila inspiracija u poslu, jer sam zahvaljujući njemu uspeo da odvojim bitno od nebitnog. To mi je promenilo odnos prema poslu, i mogu reći da mnogo lakše radim svoj posao otkako sam postao roditelj, nego ranije.

6. Primetili smo da volite Grčku i njenu kulturu. Šta Vas najviše privlači u grčkom načinu života i kako su ta iskustva oblikovala Vaše poglede na svet?

Da, volim Grčku, zato što volim njihov mentalitet, veoma je sličan našem. Temperamentni su, glasni, to mi prija. Povezanost sa Solunom mi je posebno važna. Nekada je tamo živelo mnogo ljudi koji su se izjašnjavali kao Srbi. Politička istorija i migracije su menjale sliku grada, ali verujem da je srpski duh i dalje prisutan. Solun osećam kao svoj grad. Povezan sam s njim na duhovnom nivou.

More, leto i mediteranski mir – lek za dušu

Volim Grčku i zbog mora. More je za mene lek za dušu, opušta me i smiruje. Taj mediteranski način života mi veoma prija. Rođen sam u julu i možda zato sve to nosim u sebi. Putovanja mi pomažu da se oporavim, da napunim baterije i oslobodim se stresa. To mi daje novu energiju za život i rad u Beogradu, koji je moj temelj i pokretač.

7. Muzika je neizostavan deo života, svirate kontrabas i gitaru. Kako muzika utiče na Vaše emocionalno stanje i da li Vas inspiriše u glumačkim ulogama?

Muzika, generalno kao umetnost, ima snažan emotivni i prodorni uticaj na ljude, pa tako i na mene. Muzika te može naterati da se smeješ, da probudi tvoje najtananije emocije, da se poigra s njima, a na kraju, neretko, da te natera i da zaplačeš.

Muzika je takođe veoma bitna i u glumi, jer su to dve neraskidivo povezane umetnosti koje gotovo uvek idu rame uz rame. Ne mogu ih odvojiti, muzika je prisutna i u klasičnom i u modernom teatru.

Kada radim na nekom liku, često razmišljam: Šta bi taj lik slušao? Koji muzički žanr ga opisuje? To mi pomaže da ga bolje razumem i dublje uđem u njegov karakter.

8. Šta Vas motiviše da pomažete onima kojima je pomoć najpotrebnija i koliko Vam znači da doprinosite zajednici na ovaj način? Upoznati smo da redovno pomažete i delite na društvenim mrežama.

U suštini, sve se svodi na jednu jednostavnu želju, da svi živimo normalno. Da budemo zdravi, da imamo ravnopravne potrebe, prava i uslove za život.

Žao mi je što je to mnogima, nažalost velikom broju ljudi, uskraćeno još od rođenja. Nekima se to dodatno oteža kroz život.

Lepo kaže izreka: „Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.“

Voleo bih da nema bolesnih ljudi na ovoj planeti. Da budemo zdravi, srećni i ravnopravni. Da niko ne bude uskraćen za osnovne životne uslove.

Voleo bih i da nema siromašnih. Voleo bih da ne postoje organizacije koje moraju da prikupljaju pomoć za one najugroženije, one kojima je ugroženo zdravlje, dostojanstvo i pravo na život.

9. Neke od Vaših najnovijih uloga su komične, a fanovi Vas vole zbog sposobnosti da prikažete humor. Da li je komedija za Vas izazov i koliko Vam ta vrsta uloga donosi ličnu satisfakciju

Komedija mi ne predstavlja izazov kao žanr, jer se u njoj najbolje osećam. Meni bi, zapravo, ozbiljna dramska uloga bila pravi izazov i to je nešto što bih zaista voleo.

Voleo bih da dobijem priliku da tumačim takav lik u nekom filmu ili seriji, kako bi širi auditorijum, posebno oni koji ne dolaze u pozorište, mogao da vidi i neke moje druge kvalitete.

Komedija je, ipak, veoma lekovita. Zato volim da se njome bavim, jer kroz smeh usrećujem druge ljude. Verujem da je smeh delotvoran i lekovit, i drago mi je što kroz svoj posao mogu da pomognem.

Uloga svakog čoveka je, po meni, da pomogne drugome, koliko god može. Zato gledam i na svoj posao kao na priliku da pomognem većem broju ljudi i mislim da je upravo to moja misija, kroz život, kroz umetnost i kroz uloge koje tumačim.

10. Nove sezone u serijama “Drim tima” i “Radio Mileve”, kao i predstave u pozorištima, šta možemo da očekujemo od Vaših budućih projekata?

Igram u predstavi „Mambo Italiano“ zajedno sa mojim dragim kolegama Mirkom Vasiljević i Nemanjom Janičićem. Predstava se igra u Akademiji 28 i publika je uvek više nego dobrodošla.

Takođe, nova predstava „Dve karte za Roterdam“, u kojoj igram sa mojim kolegama, dvojicom Nikola iz Geto Kruševca i Radetom Nikolićem. Nas četvorica ćemo zajedno stati na scenu Akademije 28 u ovom novom komadu.

Nadam se da će publika doći da nas gleda, kako u predstavi „Mambo Italiano“, tako i širom Srbije. Takođe, počeo je novi blok epizoda serije „Radio Mileva“, koja se već emituje na malim ekranima.

Da zaključimo

Đorđe Stojković je posvećen otac i umetnik koji svojim radom i životom utelovljuje vrednosti koje nadmašuju samu glumu. Njegova uloga u društvu, bilo da je u pitanju porodica, muzika ili humanitarni rad, čini ga jedinstvenim.

Sa njegovim projektima koji tek dolaze, možemo biti sigurni da će i dalje inspirisati mnoge, kako na ekranu, tako i van njega.

Foto: etalenta.me