Oko 80 km kanalizacione mreže i dalje „na dugom štapu“
Prema planovima do kraja godine je trebalo da bude izgrađeno 80 kilometara kanalizacione mreže u Beogradu.
Iako je do kraja ove godine planirana izgradnja oko 80 kilometara kanalizacije na levoj obali Dunava, od toga neće biti ništa. Poslednjim rebalansom gradskog budžeta sredstva za ovaj projekat nisu predviđena.
Gradska vlast je obećala početak radova još 2019. godine. Tada je potpisan i kredit sa Evropskom investicionom bankom (EIB). Ipak, preči poslovi su očigledno prevagnuli. Od odobrenog novca do danas nije povučen ni evro, niti je izgrađen metar mreže.
Ni evro iz povoljnog kredita nije povučen
– Prema inicijalnim rokovima, do naredne godine je trebalo da završimo 80 kilometara mreže na levoj obali Dunava. To uključuje prečišćivač otpadnih voda i pripadajuće kolektore. Grad je u oktobru 2019. potpisao kredit sa EIB-om na 35 miliona evra. Uslovi su bili povoljni, uz kamatu od samo 1,5 odsto. Neverovatno je da do danas ništa nije urađeno – rekao je Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), gostujući na N1.
Jovanović za Danas pojašnjava da je u nedavnom rebalansu budžeta precrtana izgradnja u mnogim naseljima. Planirano je da se uradi „nula kilometara kanalizacione mreže u Železniku, Ledinama, Surčinu, Batajnici, Resniku, Sremčici, na Altini 2 i na Miljakovcu 3“.
Beograd kao najveći zagađivač u Evropi
– Sva ova naselja su bila u budžetu, ali se u rebalansu odustalo od radova. To su samo lokacije koje su bile na redu za ovu godinu, a ima ih još mnogo. Beograd je najveći grad u Evropi koji ne prečišćava otpadne vode. Sramota je što se i postojeća kanalizacija ispušta direktno u Savu i Dunav kroz čak 136 fekalnih ispusta – objašnjava Jovanović.
Prema informacijama koje je ministar Goran Vesić izneo u aprilu, Grad i EIB su dogovorili izvođača radova. Međutim, izgradnja i dalje tapka u mestu.
Na pitanje zašto izgradnja kišne i fekalne kanalizacije ide tako sporo, Jovanović odgovara da investicione banke traže stroge i transparentne procedure. Prema njegovim rečima, to „nekim nivoima vlasti u Srbiji ne odgovara“.
– Mnogo im je lakše da rade kada sami biraju bliske firme. Kada se radi transparentno i pošteno, sve ide daleko sporije. Nažalost, taoci takve politike su građani. Oko 30 odsto stanovnika Beograda nema kanalizaciju. Oni posebno pate tokom vremenskih nepogoda. Tada dolazi do poplava, uništavanja imovine i izlivanja fekalnog otpada. To je nedopustivo za glavni grad sa budžetom od skoro milijardu i po evra – smatra Jovanović.
Prebacivanje krivice na evropske partnere
Bilo je čak i reči o raskidu ugovora sa EIB-om. Sam gradonačelnik je pokušao da okrivi evropsku banku i njihove procedure za kašnjenje projekta.
– Kredit je izuzetno povoljan. Za 35 miliona evra do danas je moglo da se uradi mnogo toga, uključujući i crpnu stanicu. Problem je u našoj vlasti koja je morala da organizuje posao. Projektom je predviđena i fabrika za preradu otpadnih voda, jer je leva obala Dunava zamišljena kao poseban sistem. Ironija je da je do 2013. godine glavni kolektor (interceptor) izgrađen preko 50 odsto. Ostalo je samo nekoliko kilometara da se završi i poveže staro gradsko jezgro sa fabrikom. Od tada do danas na njemu ništa nije urađeno – zaključuje naš sagovornik.
Opozicija kritikuje lažna obećanja
Mila Popović, predsednica beogradskog Odbora Stranke slobode i pravde (SSP), podseća na ranija obećanja. Ona ističe da je Aleksandar Vučić lično obećao kanalizaciju građanima leve obale Dunava. Tadašnji zamenik gradonačelnika je potpisao ugovor i najavio dodatnih 10 miliona evra, tvrdeći da radovi počinju.
– Aleksandar Šapić je ponovo pomerio radove za naredne godine i smanjio budžet za njih. Kada će izgradnja stvarno početi, niko više ne može da pretpostavi. Ovo je vlast lažnih obećanja i ličnih interesa. Rezultat je da građani u 21. veku izlaze na ulice tražeći osnovne uslove za život. Deca im kroz fekalna jezera idu do škole i igrališta – kaže Popović.
Opširnije možete pročitati na portalu Danasa
Izvor: Danas.rs, Foto: Marko Dragoslavic / Fonet
