Rebalans budžeta Beograda za 2023. godinu
Skupština grada Beograda usvojila je rebalans budžeta za 2023. godinu i Završni račun za 2022. godinu.
Ukupni prihodi sada iznose 176,9 milijardi dinara. Usvojene su i revizije planova poslovanja za 19 gradskih preduzeća. Ipak, kritičari ukazuju da je budžet reaktivni. On služi za krpljenje rupa, a ne za suštinski razvoj i rešavanje komunalnih problema.
Prihodi i ekonomska održivost grada
Budžet je uvećan za nešto više od 23 milijarde dinara. Ipak, stručnjaci smatraju da ovo i dalje nije razvojni budžet. On je ostao reaktivni. Služi uglavnom da se zakrpe rupe u gradskom sistemu. Problemi se na ovaj način ne rešavaju.
Rebalansom su predviđeni ukupni prihodi budžeta od 176,9 milijardi dinara (1,51 milijarda evra). To je za 2,5 odsto više u odnosu na plan iz decembra prošle godine. Ipak, grad i dalje zavisi od republičke pomoći.
Finansijska pomoć iz republičke rezerve
Vlada je donela rešenje o dodeli sredstava. Iz tekuće budžetske rezerve Beogradu je dato 90 miliona dinara (766.000 evra). Sredstva su dodeljena za nepredviđene obaveze tokom pripreme budžeta.
Ove obaveze su pretile da ugroze tekuću likvidnost Beograda, piše u rešenju Vlade. Beograd često dobija novac iz republičke budžetske rezerve. U skoro svim rešenjima Vlade navodi se isto obrazloženje o ugroženoj likvidnosti.
Loše planiranje i neizvršavanje budžeta
Završni račun za 2022. godinu jasno govori o lošem planiranju troškova. Čak za četvrtinu planiranih stavki stepen izvršenja je nula odsto. Zbog toga su građani ostali uskraćeni za mnoge planirane komunalne usluge.
Prosečne zarade u glavnom gradu
Podaci pokazuju i stanje plata za isti period. Prosečna bruto zarada za mart 2023. godine iznosila je 117.669 dinara. Istovremeno, prosečna neto zarada bez poreza i doprinosa iznosila je 85.485 dinara.
Kreditiranje i uloga privatnih partnera
Para za vodosnabdevanje i kanalizaciju nema dovoljno. Sredstva fale i za normalan rad komunalnih preduzeća i gradskog prevoza. Grad ovaj problem rešava privremeno.
Vlast se oslanja na privatno-javna partnerstva i angažovanje privatnika za obavljanje usluga. Takođe, grad se često dodatno zadužuje kroz kredite. Problem dugova GSP-a od 4,9 milijardi dinara se ne rešava, već se produbljuje.
GSP-u su oduzete profitabilne linije za Surčin. One su predate u ruke privatnim prevoznicima. Sa druge strane, JKP “Vodovod i kanalizacija“ je uzelo kredit kod Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ovim parama se plaća konsultant za otkrivanje curenja vode. To košta neverovatnih 74.195 evra! Gradski vodovod očigledno nema svoje stručnjake za ovaj posao. Umesto zapošljavanja domaćih kadrova, grad bira podizanje kredita.
Prioriteti vlasti: Beograd na vodi ispred periferije
Dok za vodovod nema dovoljno novca, za Gradsko zelenilo se našlo dodatnih 35 miliona dinara. Ovaj novac je namenjen za zapošljavanje 15 radnika u Beogradu na vodi. Oni će se brinuti isključivo o tamošnjim zelenim površinama.
Gradu je izgleda važnije lepo drveće u centru nego kanalizacija na periferiji. Sa druge strane, sredstva za domove zdravlja i ambulante su smanjena. Zbog toga će ove ustanove ostati uskraćene za potreban novac.
Pasivne mere zapošljavanja i visoke kazne
U rebalansu nisu predviđena dodatna sredstva za aktivne mere zapošljavanja. Grad će za ove namene izdvojiti samo 30 miliona dinara. To svakako nije dovoljno za rešavanje problema nezaposlenosti.
Sa druge strane, za troškove naknade štete i plaćanja kazni i penala građanima predviđeno je čak 483 miliona dinara. Radi se o sporovima koje su građani dobili protiv gradskih organa. Gradsko pravobranilaštvo pritom rešava minimalan broj predmeta.
Neutrošena sredstva se zatim prenose u narednu godinu. Vlast se nakon toga hvali uštedom i suficitom. Umesto unapređenja rada institucija na osnovu žalbi, grad radije bira plaćanje penala.
Ipak, na jesen nas verovatno čeka novi rebalans budžeta. Ostaje nada da će gradska vlast preko leta promeniti pristup. Možda će građanima na jesen ponuditi stvarna rešenja umesto pukih priča o suficitu.
Izvor: vreme.com, novaekonomija.rs
