Sudbina nekadašnjeg giganta: Na licitaciji “Mostogradnja”

Nekadašnji gigant “Mostogradnja”, koji je gradio širom Srbije i bivše Jugoslavije, i zvanično je otišao na doboš, pošto je oglašana licitacija i to po početnoj ceni od nešto više od devet miliona evra.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je za 25. decembar prvu prodaju javnim nadmetanjem beogradskog građevinskog preduzeća „Mostogradnja“ po početnoj ceni od 1,1 milijardu dinara, što je oko 9,3 miliona evra.

Šta je sve na prodaju

Kako je navedeno u oglasu, prodaje se upravna zgrada u Vlajkovićevoj ulici, industrijski kompleks u Batajnici koji obuhvata niz objekata visokogradnje i niskogradnje, zemljište površine veće od 12 hektara u svojini države Srbije, čiji je nosilac prava „Mostogradnja“. Na prodaju je, kako se dodaje, i niz objekta privremenog karaktera na nekoliko lokacija u Beogradu i u Gazivodama, kao i oprema – vozila i građevinske mašine, elektro-oprema, kancelarijska oprema i zalihe materijala. Na ime nekadašnjeg građevinskog giganta u katastru su i nepokretnosti u beogradskoj opštini Palilula, i to dva objekta u Krnjači, površine po 450 i 347 kvadratnih metara. Takođe, državna kompanija poseduje u toj opštini i 12 stanova, tri u Krnjači i devet na Paliluli.

Pravo da učestvuju u licitaciji imaju sva pravna i fizička lica koja do 18. decembra otkupe prodajnu dokumentaciju po ceni od 1,5 miliona dinara, dok depozit iznosi 473,7 miliona dinara.

Kada se prodaje preduzeće u stečaju, onaj ko ga kupuje sa njim stiče i pravo korišćenja koje je to preduzeće imalo na određeno zemljište. Prošlog leta je usvojen zakon kojim je dozvoljena besplatna konverzija prava korišćenja na određeno zemljište u pravo svojine, pa onaj ko kupi “Mostogradnju” dobija besplatno i placeve koje je koristila u Batajnici.

Istorijat Mostogradnje

Početak radova na popravci mosta preko reke Tamiš kod Pančeva, 5. februar 1945. godine, uzima se kao dan osnivanja Mostogradnje.

Tokom 1946. i 1947. godine ovoj grupi su pripojene grupe radnika i stručnjaka sa pančevačkog i titelskog mosta. Mostogradnja je 1947. godine i formalno postala preduzeće u sastavu Glavne direkcije građenja železnica. Već 1952. godine Mostogradnja se izdvojila iz sastava železnice i postala samostalno preduzeće. Mostogradnji se 1955. godine pridružilo Železničko preduzeće za opravku građevinskih mašina iz Batajnice, a 1959. godine je isto učinilo i Građevinsko preduzeće ‘’Pionir’’ iz Beograda.

Mostogradnja je već sredinom šezdesetih godina bila organizovana tako da je mogla izdržati probu međunarodne konkurencije. Prvi posao u inostranstvu ugovoren je 1964. godine kada je počela izgradnja 640 metara dugačkog mosta Faludža u Iraku. Ipak, najveće angažovanje u inostranstvu ostvareno je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina na izradi i montaži čeličnih konstrukcija – hala, hangara, rezervoara, antenskih stubova i raznih konstrukcija za industrijske i vojne objekte u zemljama Evrope, Azije i Afrike. Ovi poslovi su pored finansijskih efekata doprinosili renomeu Mostogradnje i njene fabrike čeličnih konstrukcija u Batajnici.

Izvor: nova.rs/biznis.kurir.rs/eKapija/R.V., Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs