Jabučki rit je naselje u opštini Palilula, udaljeno dvadesetak kilometara od centra Beograda.

U Jabučkom ritu je 2015. godine useljeno 42 stambene jedinice za socijalno stanovanje.

Svakodnevni izazovi izolovanog naselja

U Jabučkom ritu možete da se razbolite radnim danima samo do 10:30. Posle toga je lokalna ambulanta zatvorena. Zbog toga morate do prve zdravstvene stanice u Padinskoj skeli. Do nje se stiže automobilom za 25 minuta, peške za dva i po sata ili autobusom za 57 minuta. Takođe, do najbliže osnovne škole jedan sedmak peške putuje najmanje 65 minuta.

Svesna odluka o stambenoj segregaciji

U poslednjih deset godina Beograd je izgradio nekoliko naselja za socijalno stanovanje. Ona se nalaze u Mislođinu, Orlovskom naselju i Jabučkom ritu. U sva tri projekta, Grad Beograd je učestvovao ustupanjem i opremanjem javnog građevinskog zemljišta. U trenutku gradnje postojale su i druge lokacije u javnoj svojini. Te lokacije su bile znatno bolje povezane sa javnim uslugama i ostatkom grada.

Međutim, Grad Beograd je odlučio da ustupi parcele na obodima grada. Na ovim lokacijama javno zemljište ima manju tržišnu vrednost. Time se jasno šalje poruka da lokacije za socijalno stanovanje nisu dobrodošle u centru.

Osim toga, u ovako izolovanim naseljima grupišu se homogene grupe ugroženih domaćinstava. Njima je pristup javnim uslugama ionako nepravedno otežan. Tako su, na primer, u Jabučki rit useljene 42 romske porodice. Na ovaj način se direktno grade i održavaju prostorne nejednakosti i stambena segregacija.

Princip mešovite zajednice stanovanja

Da li mora tako?

Generalni plan Beograda iz 2003. godine navodi rešenje u segmentu „Socijalno i priuštivo stanovanje“. Ovaj plan predviđa dve vrste lokacija za socijalno stanovanje. Prva vrsta su stanovi unutar stambenih grupacija većih od 250 stanova. Tamo je trebalo obezbediti 5 do 8 odsto stanova za ove potrebe. Drugi vid organizovanja je na zasebnim lokacijama. Plan je sadržao spisak od 58 lokacija, ali se tim lokacijama kasnije izgubio trag.

Prvi pristup realizaciji socijalnog stanovanja naziva se princip mešovitih zajednica. On podrazumeva stanovanje u mešovitoj svojini i inkluzivno zoniranje. Ovaj model proizvodi ravnomerniju distribuciju stanova za različite grupe stanovništva. Tako se ugroženim porodicama omogućava bolji pristup javnim uslugama. Prema podacima nadležnog ministarstva iz 2017. godine, preko 80 odsto porodica ne može samostalno da priušti stan na tržištu.

Ovaj princip naveden je u urbanističkom planu najvišeg reda koji usmerava razvoj Beograda. Zakon o planiranju i izgradnji nalaže da se planovi nižeg reda usklade sa višim planom. Ipak, u pravilima gradnje za velike stambene komplekse ova obaveza od 5-8 odsto stanova nikada nije prenošena.

Takođe, ovaj strateški princip nije pratio razvoj institucija i propisa koji bi ga pokrenuli u praksi. Da su pravila važila, Novi Dorćol bi danas imao najmanje 28 priuštivih stanova za ugrožene grupe. Isti princip bi važio i za K-distrikt, A blok ili Beograd na vodi.

Kako sprečiti segregaciju izazvanu siromaštvom?

I šta ćemo sad?

Nacrt Prostornog plana Republike Srbije iz 2021. godine prepoznaje ovaj problem. Kao rešenje navodi se pokretanje koncepta socijalno mešovitog stanovanja. Cilj ovog modela je podsticanje integracije marginalizovanih grupa. Time bi se sprečila stambena segregacija koju izaziva koncentrisano siromaštvo.

Ali ne sme da ostane samo na rečima. Broj građana kojima je potrebna stambena podrška ubrzano raste. Zato politike upravljanja zemljištem i urbanističko planiranje moraju odlučno da smanje prostorne nejednakosti. To zahteva izgradnju novih institucionalnih kapaciteta i jasniji pravni okvir. Tek tada procenat socijalnih stanova može da poraste na 10, 15 ili 20 odsto.

Izvor: vreme.com