Zašto crkva gradi zgradu kod Crkve Svetog Marka?
Srpska pravoslavna crkva investira u novi stambeno-poslovni kompleks kod Crkve Svetog Marka u Beogradu, gde stambena površina raste za 4.830 kvadrata. Dok planovi formalno ispunjavaju zakonske propise, ovaj potez otvara ozbiljna etička pitanja o opravdanosti učešća crkve u komercijalnom biznisu sa nekretninama.
Javnosti je predstavljen plan za novi stambeno-poslovni kompleks u samom centru Beograda. Ovaj potez otvara mnoga pitanja.
Naručilac ovog urbanističkog projekta je Arhiepiskopija beogradsko-karlovačka. Plan obuhvata prostor između Takovske ulice i Tašmajdanskog parka. Preciznije, područje između ulica Takovske, Arhiepiskopa Danila, Bulevara kralja Aleksandra i Tašmajdanskog parka.
Za odgovorne urbaniste imenovani su Senka Mihajlovski Božinović, dia, i Stevan Tomić, mia.
Prikaz lokacije sa granicom obuhvata PDR-a
Prostor od izuzetne vrednosti i značaja u senci profita
Prostor obuhvaćen novim planom zauzima tek nešto više od pola hektara. Ipak, njegova lokacija u srcu Palilule ima neprocenjivu vrednost za ceo Beograd. Ova parcela je ključni deo šireg istorijskog i ambijentalnog sklopa. U neposrednom okruženju nalaze se Glavna pošta, Ruska crkva i veličanstveni hram Svetog Marka.
Čak i sama dokumentacija priznaje ogromnu slojevitost i značaj ovog prostora. Urbanisti ističu njegovu kulturno-istorijsku, duhovnu, arhitektonsku i ambijentalnu vrednost. Zvanični plan definiše ovu lokaciju kao svedočanstvo o arhitektonskom razvoju Beograda. Reč je o zaštićenoj prostorno kulturno-istorijskoj celini od izuzetnog značaja.
Novi kvadrati u srcu istorijskog Beograda
Zvanični plan predviđa zadržavanje postojeće zgrade u Bulevaru kralja Aleksandra broj 17. Međutim, ključna promena dešava se iza njenih leđa, direktno prema Tašmajdanskom parku. Na tom prostoru planira se izgradnja potpuno novog objekta. Dokumentacija ovu lokaciju definiše kao “mešoviti gradski centar“, što je jasan eufemizam za komercijalizaciju. Ova zona spojiće luksuzne privatne stanove i poslovne prostore. Zelena oaza Tašmajdana tako dobija novog komšiju u vidu privatnih kvadrata.
Upravo ovde se krije najveći paradoks ovog građevinskog poduhvata Srpske pravoslavne crkve. Institucija koja bi morala da čuva duhovno nasleđe svesno ulazi u komercijalni biznis? Uvođenje privatnih stanova i lokala na ovako vrednu lokaciju trajno menja izgled ovog dela grada. Istorijsko svedočanstvo Beograda tako postaje žrtva trke za profitom i kvadratima?
Građevinski parametri jasno pokazuju nameru investitora. Stambena površina na ovoj lokaciji rašće za čak 4.830 kvadratnih metara. Ukupna bruto površina u ovoj zoni dostići će 12.170 kvadrata. Broj stanova se povećava sa 53 na 88. Broj stanovnika na ovom malom prostoru biće skoro dupliran, sa 143 na 238. Takođe, prosečan indeks izgrađenosti porastao bi sa 2,2 na 3,50, a gustina stanovanja bi se sa sadašnjih 461 st/ha povećala na 820 st/ha.
Novi objekat ne sme da dominira nad Crkvom Svetog Marka
Plan nalaže da se nova zgrada oblikovno prilagodi svom istorijskom okruženju. Ona mora sa postojećim objektom u Bulevaru da formira jedinstvenu urbanu celinu. U dokumentaciji se posebno naglašava jedno važno pravilo. Novi objekat ne sme da konkuriše Crkvi Svetog Marka niti da ugrozi poglede prema ovom hramu. Zbog toga je projektantima naloženo povlačenje zgrade od ugla parcele prema platou. Ipak, sama potreba za ovakvim zaštitnim merama dovoljno govori o rizičnosti projekta.
Maksimalna visina venca nove zgrade ograničena je visinom nižeg dela susednog objekta. Sa druge strane, rešavanje saobraćaja donosi nove izazove za ovaj deo Palilule. Parkiranje za nove stanare i lokale mora biti rešeno isključivo u okviru same parcele. Pristup podzemnim garažama planiran je iz već opterećene Ulice arhiepiskopa Danila.
Iako urbanisti papirima pokušavaju da sakriju novu zgradu, činjenice ostaju jasne. Svaki novi beton na ovoj lokaciji direktno ugrožava vekovni mir Tašmajdana.
Da li je profit postao važniji od duhovne misije
Građevinski propisi u Srbiji ovakvu gradnju formalno dozvoljavaju. Crkva kao pravno lice ima pravo da upravlja svojom imovinom. Ipak, legitimno je postaviti pitanje moralnog prava.
Glavni zadatak svake verske zajednice jeste duhovna briga o vernicima? Istorijski posmatrano, crkve su bile simboli skromnosti i utočišta. Ulazak u surovi svet nekretnina ruši taj ugled.
Zgrada se zida na prostoru izuzetne kulturno-istorijske vrednosti. Tašmajdanski park i Crkva Svetog Marka čine jedinstvenu ambijentalnu celinu. Komercijalizacija ovog prostora narušava njegovu svetost i istorijski značaj.
Verske zajednice i zamka komercijalnog tržišta
Crkva se u modernom društvu ne bi smela baviti investitorskim urbanizmom. Posedovanje komercijalnih zgrada udaljava sveštenstvo od izvornih verskih postulata. Trka za profitom i kvadratima stvara opravdan gnev građana. Urbanisti obećavaju da nova zgrada neće vizuelno ugroziti hram. Ipak, sama činjenica da crkva zida stanove za tržište ostaje sporna. Građani opravdano pitaju gde prestaje vera, a počinje biznis.
Zainteresovana javnost može podneti primedbe na ovaj plan do 31. jula 2026. godine. Primedbe se dostavljaju Sekretarijatu za urbanizam u pisanoj formi. Ovo je prilika da građani iskažu svoj stav.
Napomena: Ovaj tekst je zasnovan na zvaničnoj planskoj dokumentaciji koja se nalazi na javnom uvidu. Cilj nije promocija građevinskih projekata, već pravovremeno informisanje o izmenama u našem kraju i mogućnosti podnošenja primedbi u zakonskom roku.
Izvor: gradnja.rs
