Vuk harmonikom osvaja planetu

Odličan đak četvrtog razreda osnovne i muzičke škole zauzeo je prva mesta na republičkim i beogradskim takmičenjima, ali je i svetski prvak iz 2021. godine.

Sa harmonikom u rukama za njega granice ne postoje. Sa lakoćom je nosi, a još lakše svira. Čim čuje neku melodiju on je odsvira. Na takmičenjima prva mesta kao da su za njega rezervisana. Vuk Đokić, desetogodišnji učenik četvrtog razreda beogradske Osnovne škole „Vasa Pelagić” u naselju Kotež isti razred je i u Muzičkoj školi „Kornelije Stanković”.

Prve taktove odsvirao je kao petogodišnjak kada je kod babe i dede pronašao malu, staru harmoniku koju je svirao njegov otac kad je bio mali, a danas profesor muzike. Tatu je i slušao dok je uvežbavao. Tako je počelo… I Vuk se dohvatio ovog,  kako sam kaže, srpskog instrumenta. Malo samouk , više talentovan, ali i kao vredan đak profesora Bobana Bjelanovića on je u martu osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju, pre toga vrh trona bio je njegov na Beogradskom festivalu harmonike, a ovih dana se intenzivno priprema za veliko takmičenje koje će se 21. maja organizovati u Sarajevu.  I, naravno, nema tremu jer ovaj dečak na takmičenja odlazi bez straha i brige da li će pobediti. Nimalo nadmeno, sa lakoćom kaže onako dečački „znam da hoću”.

– Vežbam oko sat i po do dva dnevno, najviše. Pred takmičenje sviram svakodnevno, a ovako i ne baš. Ali svakog dana moram da radim vežbe za šake sa tegovima i gumama. To je obavezno. Ponekad, kad čujem melodiju koja mi se dopadne, pokušam da je odsviram i dobro mi ide. Volim harmoniku, sviram klasiku ali i neke popularne pesme onako za sebe – priča Vuk i kaže da voli da igra fudbal sa drugarima,  da ide na utakmice sa tatom i dedom, da izlazi napolje, da igra igrice na telefonu ili kompjuteru, pogleda poneku seriju… On voli da crta, posebno prirodu. Omiljeni predmet mu je matematika. Odličan je đak sa prosekom pet nula.

– U školi nije teško uopšte. Pročitam dva puta neku lekciju i naučio sam – sleže ramenima Vuk koji je 2021. godine postao svetski prvak na harmonici osvojivši prvo mesto na takmičenju u Parizu gde je učestvovao kao predstavnik Srbije među pedesetak vršnjaka iz celog sveta. Sa Međunarodnog takmičenja u Ljubljani sa osvojenih 100 bodova vratio se kući sa zvanjem laureata u svojoj kategoriji.

Do sada je osvojio desetak priznanja. Raduje se odlasku na takmičenja, jer nikada nema strepnju da li će biti prvi. Kad izađu spiskovi ne žuri da vidi kako je plasiran, jer oseća i zna da je na vrhu.

– Dok čekamo svoj red da sviramo pred žirijem družimo se. Idemo da se prošetamo, da nešto pojedemo, popijemo sok, pričamo. Imam nekoliko drugara sa kojima učestvujem. A kad sve prođe i kad vidim rang-listu, radujem se. Onda obavezno idemo negde na neki lep ručak – priča nam dečak koji se rado odaziva i učestvuje na humanitarnim koncertima, školskim priredbama…

U školi uči francuski, trudi se da nauči engleski i sa bakom pomalo ruski, voli da ide u biblioteku i uzima knjige koje čita kad ima vremena, sluša popularnu muziku kao i ostali desetogodišnjaci, od savremenih harmonikaša voli Sofronijevića i Đokića, raduje se svakom putovanju,  uživa u letu i moru.

– Nije mi teško kad vežbam. Malo me poremeti mlađi brat koji ima četiri godine, kad uđe u sobu ili me gurne, ili povuče harmoniku, promeni registar i onda sve ponovo. Ali dobro. Kad dobijem nagrade svi su srećni i mama i tata, bake, deke koji me uvek časte. Baka je srećna, kaže da uvek može i bolje… – priča Vuk.

U iščekivanju novih priznanja i još većih uspeha, nagrada i medalja, srećan put na svako sledeće takmičenje.

Izvor: Politika.rs, Foto: Vuk Đokić (Lična arhiva)