Danas je Markovdan: verovanja i običaji vezani za ovaj praznik
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetog Marka, pisca jednog od četiri jevanđelja. Markovdan se uvek slavi 8. maja.
Za Markovdan se od davnina vezuju mnogobrojni običaji i verovanja.
Narodna verovanja i običaji za Markovdan
Među Srbima postoji verovanje da, ako je neko Đurđevdan dočekao u krevetu, biće dremljiv i bolešljiv tokom cele godine. Taj bi, kažu, trebalo da odspava i na Markovdan kako bi se oslobodio pospanosti i bolesti.
Na ovaj dan nikako ne valja dremati preko dana. Veruje se da će onaj ko to uradi biti bunovan i pospan cele godine. Izuzetak su oni koji su već „zgrešili“ i spavali na Đurđevdan. Markovdan se u Srbiji praznuje od davnina. Verovalo se da će onoga ko tog dana greši i ne poštuje apostola Marka stići kazna, u vidu oluje i gromova koji bi mogli da unište imanje. Zato zemljoradnici na ovaj dan ne rade.
Dan su praznovali i kovači. Verovali su da će im miševi izgristi mehove ako bi toga dana radili.
Život i delo Svetog Marka
Marko je bio saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga je u svojoj prvoj poslanici nazvao svojim sinom, ali ne sinom po telu, nego po duhu. Kada je Marko bio s Petrom u Rimu, vernici su ga zamolili da im napiše o spasonosnoj nauci Isusa Hrista, njegovim čudima i životu.
Tako je Marko napisao jevanđelje, koje je video i apostol Petar, jedan od prvih 12 Hristovih učenika, i posvedočio da je istinito. Petar je Marka postavio za episkopa i poslao ga u Misir da propoveda.
Propoved u Misiru i mučeništvo
Misir je u to vreme pritiskao gusti mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatanja i zlobe. Sveti Marko je, uz Božiju pomoć, uspeo da poseje seme Hristove nauke po Liviji, Amonikiji i Pentapolju.
Iz Pentapolja je došao u Aleksandriju, gde je zasnovao hrišćansku crkvu i postavio episkopa, sveštenike i đakone. Marko je svoju propoved Marko potvrđivao mnogobrojnim velikim čudima. Kada su ga neznabošci optuživali da razara njihovu idolopokloničku veru i kada je gradonačelnik počeo da ga traži, Marko je ponovo pobegao u Pentapolj, gde je nastavio svoje delo.
Marko se posle dve godine vratio u Aleksandriju, na veliku radost vernika, čiji se broj višestruko povećao. Tada su ga uhvatili neznabošci, vezali ga i vukli po kaldrmi vičući: “Povucimo vola u obor”. Teško povređenog i krvavog bacili su ga u tamnicu, gde mu se prvo javio anđeo koji ga je hrabrio i krepio. Zatim mu se javio i sam Isus Hrist, koji mu je rekao: “Mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj”, a Marko mu je odgovorio: “Mir i tebi, gospode moj Isuse Hriste”.
Zlobni ljudi su sutradan izvukli Marka iz tamnice i ponovo ga vukli po ulicama i ponovo vikali: “Povucimo vola u obor”.
Iznuren i izmožden, Marko je izustio: “U ruke tvoje, gospode, predajem duh moj”, i umro, 68. godine u Aleksandriji.
Nasleđe Svetog Marka
Sarkofag svetog Marka nalazi se u Veneciji u crkvi posvećenoj ovom jevanđelisti.
Izvor: Mondo, Foto: Nikola Tomić
