Lazareva subota (Vrbica): Praznik radosti i vaskrsenja

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu. Ovaj praznik je u narodu poznat i kao Vrbica. Posvećen je vaskrsenju pravednog Lazara iz Vitinije.

Čudo vaskrsenja u Vitiniji

Prema predanju, Isus Hristos je vaskrsao Lazara iz mrtvih. Lazar je bio mrtav četiri dana pre čuda. Vest o ovom događaju brzo se proširila svuda. Mnogi ljudi su tada poverovali u Hristovu snagu.

Lazar je posle vaskrsenja živeo još trideset godina. Služio je kao episkop na ostrvu Kipar. Tamo je i sahranjen uz poseban natpis. Na ploči je pisalo “Hristov prijatelj”.

Simbolika vrbovih grančica i zvončića

Na ovaj dan u crkve se unose mlade vrbove grane. Sveštenici ih osveštavaju i dele vernom narodu. Zbog toga se ovaj praznik naziva Vrbica. Vrba simbolizuje palmove grane kojima je Hristos dočekan.

Deca nose zvončiće na trobojkama oko vrata. Zvuk zvona simbolizuje pobedu života nad smrću. Oni najavljuju dolazak Spasitelja u grad Jerusalim. Osveštana vrba se čuva u domu pored ikone.

Vrbica je praznik dečje radosti

U našoj crkvi Vrbica je pre svega dečji praznik. Hristos je rekao da deca pripadaju Carstvu nebeskom. Deca se danas svečano oblače i nose venčiće. Odavde potiče izreka “udesio se kao za Vrbicu”.

Postoji i običaj branja poljskog cveća. Cveće se potapa u vodu da prenoći. Sutradan na Cveti ukućani se umivaju tom vodom. Mladi se često međusobno daruju cvećem.

Narodni običaj Lazarica

U mnogim krajevima čuva se običaj Lazarica. To su grupe devojaka koje obilaze kuće. One pevaju pesme za sreću i napredak domaćina. Veruje se da pesma priziva rodnu godinu.

Običaji i posna trpeza

Mnoge srpske porodice slave ovaj dan kao krsnu slavu. Pošto je praznik tokom posta, trpeza je obavezno posna. Danas se ne rade teški fizički poslovi. Takođe, nije običaj da se igra i peva.

Lazareva subota najavljuje sutrašnji veliki praznik – Cveti. To je dan svečanog ulaska Isusa Hristosa u Jerusalim. Danas slavimo pobedu života nad smrću i nadu.

Foto: Gemini