Deset potresa jačih od 5 stepeni u proteklom veku
U poslednjem veku, Srbiju je pogodilo deset zemljotresa jačih od 5 stepeni Rihtera. Najkritičnije tačke su centralna Srbija i Kopaonik.
Stručnjaci objašnjavaju da su strogi propisi gradnje ključni za bezbednost građana tokom potresa. Srbiju su najjači zemljotresi pogađali tokom proleća i jeseni. Zanimljivo je da nijedan snažan potres nije zabeležen zimi. Epicentri su uglavnom bili u okolini Kopaonika i centralne Srbije.
Istorija razornih potresa: Od Lazarevca do Kraljeva
Veliki potres pogodio je Lazarevac 24. marta 1922. godine. Njegova jačina iznosila je 5,7 stepeni. Seizmolozi pamte da je tada beogradski Tašmajdan bukvalno pukao na pola.
Gornji Milanovac i planina Rudnik tresli su se 1927. godine. Zemljotres jačine 5,9 stepeni odneo je sedam života. Mnogobrojne kuće su pretrpele velika oštećenja.
Kopaonik je decenijama bio najaktivnija zona. Serija potresa počela je 1978. godine. Najjači udar od 5,8 stepeni desio se 1980. godine. Tlo se na ovoj planini smirivalo narednih pet godina.
Mionica i Kraljevo: Potresi koje generacije pamte
Okolina Ljiga i Mionice stradala je 1998. godine. Potres jačine 5,6 stepeni onesposobio je 3.500 objekata. Sledeće godine, tokom bombardovanja, tlo se ponovo treslo u Mionici i Trsteniku.
Poslednji veliki zemljotres pamtimo iz 2010. godine kod Kraljeva. Intenzitet je bio 5,5 stepeni po Rihteru. Nažalost, tada su poginule dve osobe. Grad je pretrpeo ogromnu materijalnu štetu.
Kako se Srbija brani od zemljotresa?
Republički seizmološki zavod izradio je precizne karte hazarda. Na osnovu njih se izdaju uslovi za svaku gradnju. Beograd se većinom nalazi u osmoj seizmičkoj zoni.
Zgrade više od četiri sprata podležu strogim proverama. Projektant mora dokazati da je konstrukcija otporna na potrese. Nakon toga, tehnička kontrola vrši reviziju celog projekta.
Struka kao čuvar bezbednosti
Profesor dr Dragoslav Šumarac objašnjava važnost armirano-betonskih jezgara. Liftovska jezgra prva primaju seizmičke uticaje. Takođe, ulogu igraju i noseća platna postavljena u oba pravca.
Izvođač radova mora pratiti projekat do detalja. Debljina zidova i količina armature su ključni. Nadzor kontroliše svaki korak i unosi podatke u dnevnik. Inženjerska komora od 2003. godine strogo kontroliše rad struke.
Inženjeri mogu izgubiti licencu zbog nepoštovanja zakona. Ipak, najveća opasnost leži u divljoj gradnji. Objekti bez papira su najranjiviji tokom prirodnih katastrofa.
Izvor: pink.rs, danas.rs, Foto: Gemini
