Velika subota – Hrišćanski praznik pogreba Isusa Hrista
Velika subota, koju je prema verovanju Isus Hristos proveo u Hadu, podzemlju, provodi se u molitvi i tišini.
To je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti. Zbog toga se i ovaj dan obeležava u miru, sa poštovanjem i tihovanjem.
Jutrenje i simbolični Hristov pogreb
U novije vreme, jutrenje Velike subote se ne služi rano ujutru, već uveče na Veliki petak. Pred Hristovim grobom, uz kađenje i držanje sveća, izvodi se simbolični obred Hristovog pogreba.
Pripreme za Vaskrs
Velika subota je dan uoči Vaskrsa. Tada se završavaju svi poslovi neophodni za doček praznika. Kuća se čisti, priprema se odeća i farbaju se jaja. Prema običaju, to se radi izjutra, pre izlaska sunca.
U Homolju se mesi poseban kolač – vaskršnjak – koji se kiti bosiljkom. Prave se i manji kolačići za ukućane.
Narodna imena i simbolika
Najčešći naziv za ovaj praznik je Velika subota. Ipak, u nekim krajevima poznata je i kao Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota ili Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na Hristove duge muke na raspeću.
Običaji i verovanja
Veruje se da se na Veliku subotu obavezno treba učiniti neko dobro delo. Mnogi tada udjeljuju milostinju siromašnima, u nadi da će im se to dobro vratiti višestruko.
Na ovaj dan ne rade se poljski poslovi. Žene ne rade ručne radove. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili se “maste” u čađi. Po narodnom verovanju, jaja treba da farbaju isključivo žene.
Kraj žalosti i početak radosti
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti. Počinje Uskrs – najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.
