Istorija Beogradskog vodovoda: Kako je grad dobio vodu

Po projektu inženjera Oskara Smrekera iz Manhajma, 1892. godine izgrađen je prvi savremeni vodovod u Beogradu.

Kako je Beograd rastao i modernizovao se, grad je tražio veće količine vode. Nakon istraživanja, po projektu inženjera Oskara Smrekera iz Manhajma, izgrađen je novi, savremeni evropski vodovod.

Novi sistem snabdevao je oko 80 hiljada stanovnika, što je tada bilo ogroman pomak. Vodovod je pušten u rad 12. jula, na Petrovdan, kod Terazijske česme, uz koncert i vatromet na Kalemegdanu.

Tehnološki iskorak: kombinacija izvorske i savske vode

Vodovod je funkcionisao na osnovu pet dubokih bunara u Makišu, sa kapacitetom od 65 litara u sekundi. Glavni dovod bio je dug 13 kilometara, a razvodna mreža 42 kilometra. Kapacitet je bio 2.800 kubika vode dnevno, odnosno 50 litara po stanovniku. Ovaj sistem predstavljao je prvi veliki skok u korišćenju podzemne vode i savremenih uređaja za distribuciju.

Kako su Rimljani i Turci uticali na beogradski vodovod?

Prvi vodovod u Beogradu izgradili su Rimljani u 1. veku nove ere. Izvorište je bilo u Malom Mokrom Lugu, a akvadukt je pratio današnje glavne ulice. Turci su u 17. veku izgradili Bulbuderski vodovod, a Austrijanci u 18. veku Varoški vodovod. Ta tri sistema spojena su u jedan i snabdevala su gradsko jezgro. Ovaj sistem bio je dovoljan za potrebe tadašnjeg grada i koristio se vekovima.

Savremeni Beogradski vodovod – kapaciteti i tehnologije

Zahvaljujući naprednim tehnologijama, voda je sigurna i kvalitetna. Sistem je digitalizovan, sa stalnim nadzorom i brzo rešava kvarove. Ovo je primer kako moderna infrastruktura podržava razvoj i zdravlje grada. Do 1914. godine, kapacitet je porastao na 8.000 kubika dnevno, a mreža na 195 kilometara.

Današnje tehnologije i kapaciteti Beogradskog vodovoda

Beograd koristi podzemne izvore i rečnu vodu iz Save za više od milion stanovnika. Makiš 2, pušten 2014, koristi UV dezinfekciju i napredne filtere. Sistem je digitalizovan i centralno kontrolisan, sa stalnim monitoringom kvaliteta. Danas Beogradski vodovod ima 149 bunara, 5 proizvodnih pogona i 3.955 kilometara cevovoda. Proizvodnja vode porasla je sa 2.800 na 550.000 kubika dnevno, što je rast od 200 puta!

Infrastruktura, ogromna mreža za moderan grad

Dužina cevovoda prelazi 3.900 kilometara, što je rekord za region. 34 rezervoara održavaju stabilan pritisak i obezbeđuju rezervu vode. 35 crpnih stanica omogućava efikasno crpljenje i distribuciju vode.

Da li zaista cenimo koliko je voda u Beogradu dostupna?

Kako ocenjujete današnji sistem snabdevanja vodom u Beogradu? Pišite nam i podelite ovaj tekst sa prijateljima!

Izvor: Ljubica Stanković/24sedam.rs, Foto: JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija”