Ko je bio Salvador Aljende: ime koje nosi ulica na Karaburmi

Kada se pomene 11. septembar, većina najpre pomisli na terorističke napade u SAD 2001. godine. Međutim, isti datum 1973. označava i jedan od najtragičnijih događaja u istoriji Latinske Amerike. Tog dana, u vojnom puču u Čileu, ubijen je Salvador Aljende, prvi demokratski izabrani marksistički predsednik na svetu.

Aljende je postao simbol borbe za socijalnu pravdu, nezavisnost i otpor stranoj intervenciji. Njegov pokušaj da uvede socijalizam putem demokratije naišao je na snažan otpor američke CIA, koja je podržala puč generala Pinočea. Zbog svojih ideala i tragične smrti, Aljende je ostao upamćen kao ikona otpora. Njegovo ime danas nosi i jedna ulica u beogradskom naselju Karaburma.

Po čemu se isticao Salvador Aljende?

Salvador Aljende (1908–1973) bio je prvi marksistički predsednik izabran na slobodnim izborima. Pobedio je 1970. godine u Čileu, u zemlji tada blisko povezanoj sa Sjedinjenim Američkim Državama. Bio je lekar i dugogodišnji levičarski političar. Zalagao se za socijalnu pravdu, jednakost i nacionalizaciju prirodnih resursa, posebno rudnika bakra.

Njegov politički program zvao se “Put ka socijalizmu”. Cilj je bio da se levica ostvari kroz demokratski sistem, bez nasilne revolucije. To ga je izdvajalo i učinilo simbolom demokratskog socijalizma.

Zbog svojih ideja i bliskih odnosa s Fidelom Kastrom, postao je meta CIA. Američke službe su aktivno radile na njegovom svrgavanju. Njegova smrt 11. septembra 1973. godine učinila ga je simbolom borbe za nezavisnost i dostojanstvo malih naroda. Zbog toga su ulice, škole i trgovi širom sveta, uključujući Beograd, nazvani po njemu.

Pad Aljendea i dolazak Pinočea

Puč su izvele jedinice čileanske vojske, predvođene generalom Augustom Pinočeom. Imale su otvorenu podršku administracije SAD. Nakon preuzimanja vlasti, Pinoče je vladao Čileom punih 20 godina.

Njegov režim bio je obeležen represijom, hapšenjima, mučenjima i ubistvima političkih protivnika. Više hiljada ljudi je nestalo, a desetine hiljada prošlo je kroz zatvore i torturu. Pinoče je umro 2006. godine u vojnoj bolnici u Santjagu.

Čile pre Aljendea: saveznik SAD

Pre nego što je Aljende došao na vlast, Čile je bio jedan od najpouzdanijih američkih saveznika u Latinskoj Americi. Sjedinjene Države i njihove kompanije imale su veliki uticaj na čileansku privredu, naročito u rudarskom sektoru. Međutim, zbog ekonomske krize i rastućeg siromaštva, građani su na izborima 1970. odlučili da pruže šansu levici.

Za predsednika je izabran Salvador Aljende, lekar, marksista i vođa levičarskog fronta. Njegova bliskost sa Fidelom Kastrom dodatno je uznemirila Vašington, koji je u tome video pretnju širenju komunizma u regionu.

CIA i političko mešanje u Čileu

Kasnija svedočenja američkih zvaničnika i otkriveni dokumenti pokazali su da se CIA već ranije mešala u čileansku politiku. Tokom izbora 1964. godine, američka obaveštajna služba uložila je 13 miliona dolara kako bi pomogla kandidatu desnog centra Eduardu Fraju da pobedi Aljendea. Kampanja je uključivala masovno oglašavanje i blaćenje protivkandidata.

Uprkos tim naporima, Aljende je 1970. ipak pobedio na izborima. To je označilo početak tajne operacije s ciljem njegove destabilizacije.

Ubistvo generala Renea Šnajdera

Jedan od prvih koraka u planiranju puča bilo je uklanjanje generala Renea Šnajdera, tadašnjeg načelnika Generalštaba. On je bio protiv uplitanja vojske u politiku. CIA je saznala da bi njegovo uklanjanje omogućilo oružane snage da spreče Aljendeovu inauguraciju.

Ekstremna desničarska grupa „Patria y Libertad“ dobila je oružje i novac kako bi pokušala otmicu. Plan je bio da se operacija prikaže kao delo levih ekstremista. Prva dva pokušaja su propala. Treći, 22. oktobra 1970, završio se smrtonosno: Šnajder je ubijen mitraljeskom paljbom.

Ubistvo je šokiralo javnost i vojne krugove, ali nije sprečilo Aljendea da stupi na dužnost 3. novembra.

Operacija “Kanal II” – tri godine sabotaže

Od samog početka predsedničkog mandata, Aljende je bio meta obaveštajne operacije CIA kodnog imena „Kanal II“. Cilj operacije bio je da se podriva njegova vlast kroz propagandu, dezinformacije i ekonomske pritiske.

Kampanja je uključivala hiljade sati radijskog i televizijskog programa, novinske članke, plakate, pa čak i crtane filmove. Sve je bilo usmereno na diskreditaciju predsednika i izazivanje političke i društvene nestabilnosti. Čak je i Stejt department morao da bude upozoravan da neke informacije koje dobija, nisu tačne.

11. septembar 1973: dan puča i Aljendeove smrti

U zoru 11. septembra 1973. godine, čileanska vojska je pod izgovorom priprema za Dan nezavisnosti zauzela ključne tačke u Santjagu. Vojska je brzo opkolila predsedničku palatu La Moneda. General Pinoče se javno obratio naciji i saopštio da vojska preuzima vlast, navodeći da je zemlja u haosu.

Aljende je odbio da se preda. Sa svojim saradnicima i obezbeđenjem zabarikadirao se u palati. Usledio je brutalan napad, zgrada je bombardovana iz aviona i granatirana sa zemlje. Predsednik je poginuo u palati.

Dve verzije njegove smrti i danas postoje. Prema jednoj, izvršio je samoubistvo. Prema drugoj, vojnici su bacili bombu u njegov kabinet, a zatim otvorili vatru.

Špijunaža u Vašingtonu: krađa diplomatske šifre

U isto vreme kada se puč odvijao u Čileu, nepoznati napadači provalili su u čileansku ambasadu u Vašingtonu. Tom prilikom ukradena je šifra za dešifrovanje komunikacije sa Santjagom. Veruje se da je ta krađa omogućila CIA da presreće diplomatske poruke i u realnom vremenu prati dešavanja.

Posledice puča: represija, strah i smrt

Nakon preuzimanja vlasti, vojna hunta generala Pinočea pokrenula je masovne represije. Između 1973. i 1978. godine, oko 3.000 ljudi je ubijeno ili nestalo. Više od 20.000 ljudi bilo je uhapšeno, mučeno ili zatvoreno bez suđenja.

U Čileu je uspostavljen režim političkog terora. Zemlja je istovremeno postala eksperimentalno polje za neoliberalne ekonomske reforme po modelu Miltona Fridmana i njegovih čikaških sledbenika. Pinočeva diktatura trajala je sve do 1990. godine.