Kontroverze oko izbora novog Saveta REM-a

Prema važećim propisima, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ima zadatak da nadzire da li elektronski mediji izveštavaju istinito, sveobuhvatno i u skladu s javnim interesom.

Tokom izbornih kampanja, njegova uloga je da obezbedi ravnomernu zastupljenost svih političkih aktera u medijima. Pored toga, REM imenuje upravne odbore dva javna servisa, Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine. Takođe, REM je dužan da štiti medijski pluralizam i sprečava zloupotrebu medijskog prostora.

Njegove nadležnosti uključuju

• Praćenje rada elektronskih medija, naročito u izborima, obezbeđivanje ravnopravne zastupljenosti svih političkih aktera
• Zaštitu javnog interesa i pluralizma medija
• Izbor upravnih odbora RTS-a i RTV-a, uključujući Programske savete i generalne direktore
• Izdavanje dozvola i sankcionisanje medija zbog kršenja zakona

REM je, kako ističu bivši članovi i stručnjaci, centralno telo koje, ako funkcioniše nezavisno, može da ograniči zloupotrebe u medijima i doprinese objektivnom informisanju građana.

Propali pokušaj formiranja Saveta REM

Od novembra prošle godine Srbija nema funkcionalan Savet REM. U najnovijem pokušaju izbora novih članova:

• 78 ovlašćenih predlagača i 16 kandidata povuklo se iz procesa (13. juna 2025),
• Navode da nijedan od 30 prigovora nije razmotren, a proces je obeležen netransparentnošću i kršenjem zakona,
• Tvrde da su vlasti prihvatile nelegalne kandidate i predlagače, ignorišući legitimne aktere.

Ko su kandidati koji su ostali u procesu?

Uprkos masovnom povlačenju, skupštinski Odbor za kulturu i informisanje je 13. juna usaglasio 10 kandidata u pet kategorija:

• Elektronski mediji: Miloš Garić, Jovana Vitez
• Novinarska udruženja: Nada Vujović, Maja Mišković Marković
• Umetnička udruženja: Vladimir Đurić, Jovan Rašuo
• Nezavisne institucije: Stevica Smederevac, Žarko Simović
• Univerziteti: Bojan Bilbija, Misala Pramenković

Međutim, kako je većina legitimnih predlagača napustila proces, legitimitet ovog izbora je ozbiljno doveden u pitanje.

Reakcije bivših članova i opozicije

• Judita Popović, bivša članica REM-a, izjavila je da REM ignoriše društvene promene i ne štiti slobodu govora, te ocenjuje da je ceo sistem urušen u poslednjih 13 godina.
• Saša Mirković, medijski konsultant, kaže da vlast koristi ovaj proces za fingiranje reformi pred EU, ali zapravo izbegava stvarnu promenu.
• Slobodan Cvejić, bivši član REM i narodni poslanik, ocenjuje da je cilj vlasti isključivo politički – zadržati REM pod kontrolom za potrebe režimske propagande, naročito u kontekstu evropskih integracija i lokalnih izbora.

Zakonska procedura izbora članova REM-a (koja je prekršena)

Prema zakonu:

• Ovlašćeni predlagači iz različitih društvenih sektora (nezavisne institucije, univerziteti, udruženja itd.) predlažu po dva kandidata;
• Skupštinski Odbor za kulturu objavljuje listu kandidata i sprovodi javno slušanje;
• Narodna skupština bira 9 članova većinom od ukupnog broja poslanika;
• Članovi se biraju na mandat od 2, 4 i 6 godina (po tri na svaku dužinu mandata).

Međutim, više izvora tvrdi da je procedura grubo prekoračena i zloupotrebljena, čime je ceo proces izgubio pravnu osnovu.

REM kao poluga kontrole ili garant slobode?

Slučaj Saveta REM osvetljava dublji problem u srpskom društvu: odnos vlasti prema institucijama koje bi trebalo da budu nezavisne. Dok se Briselu šalje poruka o ispunjavanju reformi, unutrašnji procesi ukazuju na nastavak političke instrumentalizacije medijskog regulatora.

REM nije samo formalno telo, ono odlučuje o dostupnosti informacija, pluralizmu mišljenja i osnovnom demokratskom pravu građana da budu informisani. Ko bude sedeo u Savetu REM odlučivaće da li će mediji ostati prostor za slobodnu reč ili će nastaviti da funkcionišu kao propagandni alat vlasti.