Košava u Beogradu: Kako ovaj vetar utiče na grad i vaše zdravlje

Košava je hladan i često olujni vetar koji duva na Balkanu, naročito u Srbiji, i oblikuje klimu, život i svakodnevicu građana.

Nastaje kada se razlika u pritiscima između istoka i zapada Evrope stvori anticiklon i ciklon. Kroz klisure vetar se ubrzava zbog uskih prolaza, čime dobija karakterističnu snagu i pravac. Njeni udari mogu biti snažni, hladni i promenljivi, utičući na temperaturu, vazduh, zdravlje ljudi, saobraćaj i infrastrukturu, dok istovremeno razbija smog i čisti atmosferu.

Kako nastaje Košava?

Košava se formira kada je na istoku Evrope visok pritisak (anticiklon), a nad zapadnim delom Evrope, posebno Mediteranom, nizak pritisak (ciklon). Razlika u pritiscima “gura” vazduh sa istoka ka zapadu, a planinske prepreke i klisure usmeravaju ga, stvarajući poznatu jakost i pravac vetra.

Posebno je značajan Đerdapski prolaz, gde se vetar sabija i dobija dodatnu snagu. Košava duva iz oblasti Ukrajine i severnog dela Crnog mora, preko Južnih Karpata, prema zapadnom Mediteranu.

Karakteristike i varijabilnost

Košava je jak vetar, sa naglim i promenljivim udarima. Zimi može značajno sniziti osećajnu temperaturu, dok tokom proleća donosi osveženje, ali i prašinu. Najčešće duva ujutru, između 5 i 10 časova, a trajanje je obično dva do tri dana, iako se retko pojavljuju i jednodnevni događaji.

Gde je najjača?

Košava se oseća u istočnoj i centralnoj Srbiji, Vojvodini, Banatu, Bačkoj i kroz dolinu Dunava. U Vršcu vetar može biti značajno jači nego u Beogradu, sa razlikom od 10–15 m/s. Najjači zabeleženi udar Košave u Vršcu bio je 48 m/s, dok je u Beogradu registrovan udar od oko 35,9 m/s.

Uticaj na klimu i život

Košava smanjuje vlažnost vazduha i donosi suvo i hladno vreme. Može izazvati probleme u svakodnevnom životu: lomi grane, nosi lišće i prašinu, mrsi kose i ponekad ometa ljude na otvorenom. Ekstremni udari vetra mogu ugroziti saobraćaj i infrastrukturu.

Zanimljivo je da Košava često deluje i blagotvorno, razbija smog i čisti vazduh u gradovima.

Narodna verovanja i mitovi

U narodu postoji verovanje da Košava duva tačno 3, 7 ili 21 dan. Meteorolozi to osporavaju, u praksi traje obično do 5 dana, ali su dokumentovane i duže epizode. Primer su februar 1953. i 1972, kada je vetar duvao mesec dana.

Košava se često naziva i “beogradskim vetrom”, zbog jakog efekta na prestonicu. Poreklo naziva potiče iz turskog: kos znači brz, a hava vetar.

Hladna i topla Košava

Hladna Košava dolazi kada iz istoka pristiže hladan vazduh, često nakon visokog pritiska. Topla Košava se javlja kada anticiklon stoji istočno, a ciklon nad Mediteranom, tada vetar može doneti i otopljenje.

U jugoistočnom Banatu, posebno u Banatskoj peščari, Košava često nosi pesak, naročito kada je vetar snažan i surov.

Uticaj na zdravlje i društvene pojave

Košava može izazvati fizičke tegobe: glavobolje, bolove u mišićima, ukočenost vrata, bolove u kostima, posebno kod osoba starijih od 40 godina.

Takođe, uslovi niskog pritiska i hladnog vetra mogu povećati nervozu, nesanicu i razdražljivost.

Košava i bezbednost

Pri jakim naletima vetra dolazi do lomljenja drveća i grana, što može povrediti građane ili oštetiti vozila. U slučaju štete na javnoj površini, nadoknadu je moguće dobiti od JKP „Zelenilo Beograd“.

Međutim, preduzeće ne snosi odgovornost ako stablo ili grana pripada privatnom posedu, fabrici ili dvorištu.

Foto: Alan Betson/The Irish Times