Kako naši uređaji troše električnu energiju čak i kada su isključeni

Uređaji troše električnu energiju čak i kada su isključeni, a mnogi toga nisu svesni jer se ova skrivena potrošnja dešava tiho, dok aparati miruju u stanju pripravnosti.

U svakom domaćinstvu električna energija se koristi svakodnevno, ali retko ko razmišlja o tome koliko se zapravo troši, i kada uređaji nisu u upotrebi.  Iako na potrošnju najčešće obraćamo pažnju tek kad stigne visok račun, istina je da mnogi aparati troše struju i dok “miruju”. Upravo ta skrivena, takozvana “vampirska” potrošnja, zajedno sa navikama i kvalitetom uređaja koje koristimo, čini značajan deo ukupnih troškova. Ovaj tekst donosi pregled najčešćih potrošača, načina da se uštedi i praktične savete za energetski efikasniji život.

O potrošnji električne energije po pravilu brinemo kada nam stigne račun za utrošenu struju, posebno ukoliko je veći od prosečnog.

Svest o potrošnji i štednji je i dalje niska

Generalno gledano, svest građana Srbije o potrošnji i štednji električne energije nije na zavidnom nivou. Iako su računi sve veći, mnogi i dalje nesvesno troše više nego što bi morali. Dovoljno je da se zapitamo koliko puta ostavimo punjač u utičnici bez telefona, koliko često kompjuter ostaje uključen po ceo dan, ili da li ostavimo svetlo upaljeno dok nismo kod kuće.

To su svakodnevne navike koje deluju bezazleno, ali u zbiru predstavljaju značajan deo ukupne potrošnje.

Vampirska potrošnja: Uređaji koji troše i kada „spavaju“

Mnogi uređaji nastavljaju da troše struju čak i kada ih ne koristimo aktivno. Ova takozvana „vampirska“ ili standby potrošnja najčešće se dešava kod televizora, računara, rutera, zvučnika, mikrotalasnih pećnica i punjača za telefone.

Čak i kada su „ugašeni“, ovi uređaji ostaju povezani na mrežu i troše između 0.1 i 10 vati. Ako ih ne isključimo iz utičnice, ta potrošnja se sabira svakog dana i povećava račun mesečno i do 1.500 dinara, potpuno bespotrebno.

Koji uređaji troše najviše struje?

Najveći potrošači u domaćinstvu su:

• Frižideri i zamrzivači – rade 24 sata dnevno tokom cele godine.
• Mašine za pranje veša – troše i do 12% mesečne potrošnje.
• Električni šporeti i rerne – posebno grejni elementi troše puno.
• Bojleri – neracionalno korišćenje vodi velikim računima.
• Klima uređaji i grejalice – sezonski, ali intenzivni potrošači.

Prema nekim procenama, frižider može učestvovati u ukupnom računu i sa 30%, a uz energetsku klasu A+++ ta potrošnja može biti do 80% niža nego kod starijih modela.

Ušteda je moguća, ali zahteva promenu navika

Iako većina građana Srbije ne može sebi da priušti da zameni sve uređaje najefikasnijim modelima, određene navike mogu znatno uticati na smanjenje računa:

• Isključujte uređaje iz utičnice kada se ne koriste.
• Koristite pametne utičnice ili utikače sa prekidačem.
• Zamenite obične sijalice LED osvetljenjem – troše osam puta manje energije.
• Koristite kraće programe za pranje veša, i po mogućstvu u periodu jeftinije tarife.
• Zatvarajte rernu dok radi – gubitak toplote znači veću potrošnju.
• Isključite ruter i TV iz struje kada spavate – standby režim mesečno „pojede“ i do 12% električne energije u domaćinstvu.

Energetska efikasnost – zakon i oznake

Prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, svi električni uređaji moraju imati oznaku energetske efikasnosti. Uređaji su svrstani u klase od A do G, pri čemu je A najefikasnija, a G najgora klasa. Postoje i dodatne oznake: A+, A++ i A+++, koje označavaju još manju potrošnju i veću uštedu.

Na duži rok, kupovina uređaja bolje energetske klase se isplati, kako zbog manjih računa, tako i zbog manje buke i manjeg uticaja na životnu sredinu.

Mala promena – veliki uticaj

Iako se čini da je električna energija neophodna u svakoj sekundi savremenog života, svesno korišćenje uređaja može napraviti veliku razliku, i u novčaniku i u očuvanju resursa.

Potrošnja električne energije na ličnom nivou ima direktan uticaj na lokalni, ali i globalni energetski bilans. Promenom svakodnevnih navika, poput isključivanja nepotrebnih uređaja, korišćenja efikasnijih modela i racionalnog planiranja potrošnje, možemo doprineti zajedničkom cilju: manjoj potrošnji i održivijoj budućnosti.

Izvor: Mediji, Foto: Unsplash