Šta treba da znamo o dobrovoljnim penzijskim fondovima?
Dobrovoljni penzijski fondovi postaju sve popularniji u Srbiji kao odgovor na neizvesnu budućnost državnih penzija.
Zbog čestih promena u PIO sistemu i pomeranja starosne granice za penzionisanje, građani sve češće biraju ličnu, dodatnu štednju za starost. Ovi fondovi omogućavaju sigurniju i stabilniju penziju kroz redovne uplate, poreske olakšice i transparentno upravljanje sredstvima
Zašto nam je potrebna dopunska penzija?
Stalno pomeranje starosne granice za penziju izaziva zabrinutost. Sve veći broj ljudi traži rešenje u dobrovoljnim penzijskim fondovima. Oni su finansijske institucije koje štede novac za vašu buduću penziju.
Dobrovoljni penzijski fondovi omogućavaju svakome da uplaćuje novac i time povećava svoju penziju. Čak i osobe koje nisu zaposlene mogu biti članovi. Mnogi roditelji uplaćuju doprinose deci već od malena.
Ko može postati član dobrovoljnog fonda?
Članstvo nije ograničeno na zaposlene. Svako, bez obzira na radni status, može štedeti u dobrovoljnom penzijskom fondu. Uplate mogu vršiti i poslodavci za svoje zaposlene. Minimalni mesečni doprinos varira, a vi birate koliko želite da uplaćujete. Moguće je i birati način isplate penzije, jednokratno, mesečno ili kombinovano.
Inflacija i realni prinos: Koliko zaista zarađujete?
Dobrovoljni fondovi često ostvaruju godišnji nominalni prinos od 3 do 7%. Međutim, inflacija smanjuje stvarnu vrednost vašeg novca. Na primer, ako je prinos 6%, a inflacija 4%, realni prinos je samo 2%. Ipak, to je i dalje bolje nego držati novac na štednom računu ili u kešu. Dugoročna štednja sa redovnim uplatama donosi značajne koristi kroz složenu kamatu.
Kako da budete sigurni da je vaš novac zaštićen?
Sredstva u dobrovoljnim fondovima su strogo odvojena od imovine fonda i društva koje njime upravlja. Nadzor obavlja Narodna banka Srbije. Vaš novac nije izložen riziku bankrota upravljača. Fondovi su obavezni da transparentno objavljuju troškove i prinose, pa lako možete pratiti stanje.
Preko 224.000 građana ulaže u fondove
Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji dostigla je 59,8 milijardi dinara na kraju trećeg kvartala 2024. godine, što predstavlja rast od 4,2 % u odnosu na prethodni kvartal. Broj korisnika iznosi 224.376, što je oko 9,7 % zaposlenih u Srbiji. Prosečna starost korisnika je 48 godina. Prosečna akumulacija po osobi iznosi 297.600 dinara.
Struktura ulaganja fondova dominantno je konzervativna:
- Državne obveznice: 62,7 %
- Kastodi računi: 17,3 %
- Akcije domaćih pravnih lica: 11,2 %
- Oročeni depoziti: 4,2 %
- Ulaganja u inostranstvu: 2,9 %
Ko koristi dobrovoljne penzijske fondove?
Najviše korisnika je između 40 i 60 godina, ali sve više je i mlađih, pa čak i roditelja koji štede za decu. Muškarci čine oko 57% članova. Sve više poslodavaca uključuje penzijsku štednju kao deo benefita zaposlenima. Diversifikacija štednje raste, mnogi imaju račune u više fondova.
Kako pametno započeti štednju?
- Počnite sa malim, redovnim uplatama, već od 1.000 RSD mesečno.
- Iskoristite poreske olakšice do oko 8.000 RSD mesečno.
- Ne paničite zbog kratkoročnih oscilacija prinosa.
- Razmislite o štednji za decu ili članove porodice.
- Otvorite više računa za različite strategije ulaganja.
Da li već štedite za budućnost?
dobrovoljni penzijski fondovi mogu biti stabilan i konzervativan način za gradnju dodatne finansijske sigurnosti u starosti. Šta vi mislite o ovom vidu štednje? Da li već koristite dobrovoljni fond ili planirate da počnete?
Foto: Freepik
