Spaljivanje kablova: Rizik po zdravlje i životnu sredinu

Uvođenjem cirkularne ekonomije u Srbiji moglo bi da se otvori 30.000 novih radnih mesta. Ovaj model može da poveća konkurentnost domaće privrede, naročito u sektoru reciklaže.

Iako je otkup metala izdvojenog spaljivanjem kablova zabranjen, crni dim iz improvizovanih spalionica i dalje je česta slika u gradovima. Stanovnici više beogradskih naselja pokušavaju da skrenu pažnju na ovaj problem. Oni upozoravaju na paljenje sekundarnih sirovina u nehigijenskim naseljima i posledice po zdravlje ljudi.

Neformalni sakupljači važni za reciklažu

Reciklažna industrija u Srbiji u velikoj meri zavisi od neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina. Prema navodima iz izveštaja RTS-a, u Srbiji ih ima oko 60.000. Oni svakodnevno prepešače oko 20 kilometara. Ipak, za prikupljene sirovine često dobijaju veoma niske iznose. Razlika u otkupnoj ceni posebno se vidi kod bakra. Prema navedenim podacima, za kilogram bakra izdvojenog spaljivanjem kablova dobija se oko 600 dinara. Za kilogram bakra koji nije čađav plaća se oko 700 dinara. Neki sakupljači navode da bi radije izbegli spaljivanje. Međutim, nemaju odgovarajuće mašine za odvajanje bakarne žice od izolacije.

Spaljivanje kablova ugrožava zdravlje

Za dobijanje jednog kilograma bakra spaljuje se velika količina kablova. Tokom tog procesa oslobađaju se štetne materije koje zagađuju vazduh. Stanovnici obližnjih naselja godinama trpe zagađenje. Zbog dima i neprijatnih mirisa obraćaju se vatrogascima i komunalnoj inspekciji. Prema ranije objavljenim podacima, inspekcija je tokom jedne godine izlazila na teren 250 puta.

„Uništavaju i svoju decu i našu decu. Ja sam trudna, beba treba da se rodi. Gde ja da šetam tu bebu?”, pita jedna sugrađanka.

Drugi stanovnici navode da imaju probleme sa alergijama. Kažu i da deca često kašlju, kijaju i koriste inhalatore. Neki su zbog zagađenja nabavili prečišćivače vazduha.

Paljenjem kablova ispuštaju se kancerogene materije.

Spaljivanjem kablova oslobađaju se brojne štetne materije. Među njima su dioksini i furani, koji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi.

„Mi znamo da se pri gorenju bakarnih žica radi odvajanja izolacije, sekundarnih sirovina generalno, emituju materije koje su dramatično štetnije od svih drugih materija za ljudsko zdravlje”, kaže Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Mašinsko odvajanje bakra kao rešenje

Postoje načini za izdvajanje bakra bez spaljivanja kablova. U Reciklažnoj zadruzi u Adi nabavili su uređaje za mašinsko uklanjanje izolacije. Takva oprema omogućava bezbednije izdvajanje sekundarnih sirovina. Istovremeno, može da doprinese smanjenju zagađenja i razvoju održivog poslovanja.

„Razmišljamo da u budućnosti imamo stopostotnu cirkularnost, da naš finalni proizvod bude neka bakarna legura ili bakarna cev, a od plastike da imamo finalni proizvod. Ne možemo da spominjemo zelenu agendu i cirkularnost, a da kažemo da postoje ljudi koji pale kablove i dalje”, kaže Kilino Stojkov, osnivač ekološke zadruge „Connect Clean Roma Group”.

Grad Beograd nudi zaposlenje neformalnim sakupljačima

Grad Beograd planira uređenje nehigijenskih naselja, a pojedina naselja trebalo bi da budu raseljena. Neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina ponuđena je mogućnost zaposlenja u gradskim službama. Gradski menadžer Miroslav Čučković govorio je o raseljavanju naselja na Čukaričkoj padini zbog izgradnje prve linije metroa.

„Pored toga želim da istaknem da je Skupština Grada Beograda raspisala trajni konkurs za prijem romske populacije u rad na poslovima gradske čistoće i zelenila. To je jedini i pravi put za spas svih tih porodica”, rekao je Čučković.

On je dodao da je cilj da ljudi dobiju redovna primanja i bolje uslove života. Zaposlenje bi moglo da im omogući da se uključe u formalni sistem rada.

Cirkularna ekonomija može da otvori nova radna mesta

Prema procenama navedenim u izveštaju, razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji mogao bi da donese oko 30.000 novih radnih mesta. Ovaj model podrazumeva efikasnije korišćenje resursa, ponovnu upotrebu materijala i bolju organizaciju reciklaže. Njegov razvoj mogao bi da doprinese konkurentnosti privrede i smanjenju zagađenja.

Izvor: Telegraf.rs. Foto: Lična arhiva.