Nauka kroz priče: Kvantno slovo i slovo azbuke “Ћ”

Možda će vas iznenaditi, ali znak srpske ćirilice ћ globalno je poznat i u sasvim drugom kontekstu, kao simbol u kvantnoj fizici. On označava redukovanu Plankovu konstantu, poznatu kao “h sa crtom” ili ħ.

Ovaj simbol fizičari koriste više od 90 godina. On predstavlja kvant energije, odnosno najmanju moguću količinu energije. Vrednost ħ je jednaka Plankovoj konstanti podeljenoj sa 2π, što je čini pogodnijom za kvantnomehaničke jednačine.

Ć kao glas i slovo

U srpskoj ćirilici, znak ћ je 23. slovo azbuke. Označava bezvučnu palatalnu afrikatu, redak glas koji se javlja u jezicima kao što su mandarinski, lužičkosrpski, tajski, poljski i naravno – u jezicima štokavskog narečja (srpski, hrvatski, bošnjački).

Slovo je u savremenu azbuku uveo Vuk Stefanović Karadžić. Prateći princip “jedan glas – jedno slovo”, Vuk je izbacio 18 nepotrebnih slova, dodao je iz latinice i uveo pet novih znakova: љ, њ, ђ, џ i ћ. Slova љ i њ preuzeo je od Save Mrkalja, dok su mu neka nacrtali saradnici poput Lukijana Mušickog.

Poreklo znaka ћ

U literaturi se navodi da je Vuk “video slovo ћ u starim rukopisima”. Smatra se da potiče od starog slova đerv, koje se javljalo u ustavnoj ćirilici. Prvobitno je imalo oblik luka sa krstom, a kasnije je poprimilo današnji oblik, pod uticajem slova poput “jer”.

Sličan znak postoji i u malteškom pismu, ali tamo ne označava glas ć. U latinici se koristi analogno slovo ć, koje je preuzeo hrvatski lingvista Ljudevit Gaj iz poljskog jezika. Kasnije ga je Đuro Daničić prilagodio i unapredio Gajevu latinicu (npr. zamenio dj sa đ).

Kako je ћ postao ħ u fizici?

Prema jednoj anegdoti, simbol ћ je u fiziku tridesetih godina prošlog veka uneo Pol Dirak, jedan od utemeljivača kvantne mehanike. Navodno je znak video u srpskom tekstu, i bio mu je toliko upečatljiv da ga je uveo kao simbol za h/2π.

Iako je ova priča neproverena, nema sumnje da je Dirak prvi koristio simbol ħ. On je time pojednostavio izraze u kvantnoj mehanici. Simbol se prvi put pojavljuje 1930. godine u njegovoj knjizi “Principi kvantne mehanike“, na strani 87.

Tamo definiše ħ kao h/2π, pri čemu je h univerzalna konstanta koju je uveo Maks Plank. Vrednost ħ iznosi 1.054571800(13)×10−34 Js.

Ko je bio Maks Plank?

Maks Plank (1858–1947) bio je nemački fizičar, osnivač kvantne teorije. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine. Studirao je u Minhenu i Berlinu, a profesor u Berlinu postao je 1899.

Godine 1900. postavio je Plankov zakon, kojim je opisao zračenje crnog tela. Uveo je ideju da se energija ne prenosi neprekidno, već u kvantima, diskretnim količinama. Time je započela kvantna era u fizici.

Plank nije dalje razvijao teoriju, ali je dao podršku mladim fizičarima kao što je Albert Ajnštajn, koji je 1905. uveo pojam fotona. Godine 1914. pozvao je Ajnštajna u Berlin, gde su mu obezbeđeni vrhunski uslovi za istraživanje.

Plankova zaostavština

Nakon Drugog svetskog rata, Plank je pomogao u očuvanju Berlinskog društva cara Vilhelma, koje je 1948. preimenovano u Društvo “Maks Plank”. Danas to društvo broji 79 instituta i sedište mu je u Minhenu.

Izvor: naukakrozprice.rs