Kada će nam vazduh biti čist(iji)?

Putujući Evropom 2015. godine, upoznala sam Prakaša, studenta iz Indije koji je završavao studije u Nemačkoj.

Pitala sam ga zašto ne studira ekološki održive tehnologije. Odgovorio je da Indija ima druge prioritete. Rekao je da još uvek nisu dovoljno bogati da brinu o ekologiji.

Zatečena, podsetila sam ga na zagađen vazduh i seču šuma u njegovoj zemlji. Prakaš se samo nasmejao. Ponovio je da su prioriteti trenutno na drugoj strani.

Kuznjecova kriva: Mit o bogatstvu i čistoći

Prakaš bi lako mogao biti Jovan iz Beograda ili Niša. U zemljama u razvoju vlada uverenje da su presiromašne za ekologiju. Čist vazduh i reke ovde se smatraju luksuzom.

Ovakvo razmišljanje potiče iz ekonomske teorije poznate kao Kuznjecova kriva životne sredine. Ona sugeriše da zagađenje mora rasti zajedno sa BDP-om pre nego što počne da opada.

Neoliberalne teorije su dugo propagirale ekonomski rast kao lek za sve. Ipak, ispostavilo se da su ovi grafikoni previše jednostavni i često netačni u realnosti.

Statistika protiv realnosti: Koliko dolara vredi čist vazduh?

Ekonomisti su godinama izračunavali pragove bogaćenja. Tvrdili su da se reke čiste nakon 1.887 dolara po osobi. Vazduh bi, navodno, postao čistiji tek kada zarada pređe 8.000 dolara.

Danas bi te cifre iznosile oko 17.000 dolara nacionalnog dohotka. Srbija je trenutno na 18.650 dolara, dok je Hrvatska na 28.630 dolara.

Uprkos brojkama, korelacija ne znači uvek i uzrok. Ova kriva se ipak duboko urezala u svest ljudi. Poruka je bila jasna: radite naporno, a priroda će se sama oporaviti kasnije.

Novi uslovi za zdravu životnu sredinu

Dok ekolozi upozoravaju na trovanje okeana i izumiranje reka, stare teorije polako odlaze u zaborav. Nova ekonomska misao uvodi tri ključna uslova za čistiji svet.

Prvo, razvijeniji građani mogu priuštiti viši standard zaštite. Drugo, industrije mogu investirati u čistije tehnologije. Treće, servisi polako zamenjuju prljavu proizvodnju.

Nažalost, ovo često samo “gura” dimnjake u tuđa dvorišta, poput Bora ili Majdanpeka. Problem se ne rešava, već se samo seli na drugu lokaciju.

Moć pritiska: Do nas je, ne do novčanika

Istraživanja stručnjaka kao što su Mariano Torras i James K. Boyce daju drugačiju sliku. Kvalitet životne sredine je viši tamo gde su prihodi ujednačeniji i gde se poštuju građanska prava.

Nivo ekološkog učinka ne zavisi od ekonomskog razvoja. On zavisi od društvenog potencijala da se izvrši pritisak na zagađivače.

Ekološka svest je ključ, a ne debljina novčanika. Srbija ne sme da čeka da poseče i poslednje stablo pre nego što se okrene čistijoj ekonomiji.

Autor: Dejan Restak (Zdrava zemlja), Foto: Gemini