Zašto stariji ljudi nastavljaju da rade nakon penzionisanja?

U Srbiji, prosečna penzija je daleko ispod realnih troškova života, što dovodi do toga da sve veći broj starijih građana mora da nastavi da radi i nakon zvaničnog penzionisanja.

Prema nekim procenama, čak između 50.000 i 100.000 penzionera nastavlja da doprinosi tržištu rada, ali mnogi smatraju da je stvarni broj mnogo veći. Penzioneri, prepoznati kao neophodan deo radne snage, često nalaze angažman u sektorima kao što su sigurnost, vojna i obaveštajna služba, dok su oni iz proizvodnje, zbog zdravlja, manje prisutni na tržištu rada.

Prosečna penzija u Srbiji ne pokriva ni osnovne životne troškove.

„Dodatne prihode mora da obezbedi i 62.000 ljudi sa penzijom manjom od 10.000 dinara, a to su uglavnom poljoprivredni ili porodični penzioneri“, rekao je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost”

Najniža penzija ne dostiže ni četvrtinu prosečne potrošnje, dok je prosečna penzija često manja i od minimalnih životnih potreba.

Zbog toga, mnogi stariji ljudi nastavljaju da rade iz nužde, ne samo da bi popunili kućni budžet, već i da bi obezbedili osnovne životne potrebe. Pored toga, sve veći broj penzionera angažovan je u obavljanju lakših poslova kao što su čuvanje dece ili starijih, što se obično ne evidentira.

Srbija se suočava sa nestašicom radne snage, što postaje gorka pilula za zemlju koja je svoj rast bazirala na ponudi jeftinog rada. Taj model donosi niži dohodak i uzrokuje odliv radno sposobnih van zemlje, dok je istovremeno stanovništvo sve starije, piše Biznis i finansije.

Gordana Matković, profesorka sa FEFA fakulteta, upozorava da penzioni sistem u Srbiji nije održiv u trenutnim uslovima, a prosečan radni staž za nove korisnike starosne penzije smanjio se na svega 32 godine za muškarce i oko 30 godina za žene. Pored toga, visoka starosna granica za penzionisanje, koja je 65 godina za muškarce, uslovljava mnoge da ostanu u radnom odnosu i posle penzionisanja, ali i usmerava socijalne i ekonomske pritiske na stariju populaciju.

U Srbiji, iako starosna granica za penziju raste, opstanak i održivost penzionog sistema ostaje pod velikim pitanjem. Mnoge evropske zemlje, u pokušaju da stimulišu starije osobe da rade i nakon penzionisanja, implementirale su sistem bonusa, što kod nas nije slučaj. Zbog toga, sve više penzionera odlučuje da ne sedi skrštenih ruku, već se bori za egzistenciju, dok sistem ne pruža adekvatnu zaštitu i podršku.

Da li je vreme za reformu penzionog sistema u Srbiji? Kako biste vi reagovali na ove izazove? Podelite vaše mišljenje!

Izvor: Forbes Srbija/Biznis&Finansije, Foto: Freepik