Kako da se nosite sa psihičkim pritiskom
Kako da se nosite sa psihičkim pritiskom u svakodnevnom životu kada vas preplavljuju stres, loše vesti i osećaj neizvesnosti, pitanje je na koje sve više ljudi traži odgovor u savremenom svetu.
Sa Lucijom Gojković, masterom psihologije na završnom nivou edukacije iz psihoterapije, razgovarali smo o pritiscima sa kojima se ljudi danas susreću. Bilo da je reč o ratu, pandemiji ili povratku u kancelariju, ona deli savete koji mogu pomoći u nošenju sa stresom.
Mnogi ljudi već duže vreme osećaju psihički pritisak zbog pandemije, a danas i zbog ratnih dešavanja. Često se javlja osećaj da smo „na ivici“ i da više ne možemo da podnesemo negativne vesti.
Pritisak i anksioznost zbog vesti
Geopolitička dešavanja dolaze nakon perioda pandemije, bez dovoljno vremena za oporavak. Na ovim prostorima dodatno je prisutno kolektivno iskustvo ratova, pa aktuelne vesti mogu da pokrenu teška sećanja i snažne emocije.
Reakcije mogu uključivati bespomoćnost, beznadežnost, bes i anksioznost. Svaka osoba reaguje drugačije, u zavisnosti od ličnog iskustva i značenja koje događaji imaju.
Važno je dozvoliti sebi da osećamo emocije bez pritiska da odmah budemo dobro ili funkcionalni.
Teške emocije je korisno prepoznati i izraziti, jer njihovo potiskivanje često pojačava stres.
Kako se nositi sa stresom
Anksioznost i briga su normalne reakcije na neizvesne okolnosti, ali dugoročno ne pomažu ako preplave svakodnevni život.
Umesto stalnog razmišljanja o stvarima koje ne možemo kontrolisati, bolje je usmeriti pažnju na ono što je u našoj moći.
Jedna od stvari koju možemo kontrolisati je količina informacija kojoj smo izloženi. Svako treba da pronađe svoju meru.
Ograničavanje izloženosti medijima
Prekomerno praćenje vesti ne donosi korist. Potpuno isključivanje nije realno, ali je važno postaviti granice.
Ne preporučuje se čitanje vesti pre spavanja. Ako primetite da vas informacije preplavljuju, smanjite izloženost.
Od pomoći može biti i pisanje dnevnika, razgovor sa bliskim ljudima ili kreativne aktivnosti. Važno je ostati u kontaktu sa sobom i osećajem sigurnosti u sadašnjem trenutku.
Povratak socijalnim kontaktima
Nakon dugog perioda distance, normalno je osećati nelagodu u ponovnom druženju. Ovaj fenomen poznat je kao reentry anxiety.
Neki ljudi strahuju od zaraze, dok drugi osećaju nesigurnost jer im se socijalne veštine čine „zaboravljenim“.
Povratak socijalnom životu treba da ide postepeno, uz strpljenje i razumevanje sopstvenog tempa.
Važno je postavljati granice i reći „ne“ kada je potrebno, čak i ako okolina ne razume uvek našu potrebu za sporijim tempom.
Povratak u kancelariju
Povratak u radno okruženje može izazvati nelagodu, jer se menja sigurna rutina rada od kuće.
Ključno je prepoznati emocije i prihvatiti promenu. Kolektivna podrška može olakšati prilagođavanje.
Radno okruženje može biti stimulativno, ali i iscrpljujuće na početku. Strpljenje u procesu adaptacije je važno.
Stres kod majki
Tokom pandemije mnoge majke su istovremeno radile i brinule o deci, što je povećalo nivo stresa.
Važno je imati realna očekivanja i biti saosećajan prema sebi kada ne uspemo da postignemo sve planirano.
Odvajanje vremena za sebe, čak i kratko, može značajno pomoći mentalnom zdravlju. Takođe je važno prihvatiti podršku drugih.
Zaključak
Stres i anksioznost su razumljive reakcije na izazovne okolnosti. Uz male korake, podršku i realna očekivanja, moguće je lakše očuvati mentalno zdravlje i stabilnost.
(Sagovornik: Lucija Gojković, master psiholog na završnom nivou edukacije iz psihoterapije. Autor teksta: Vanja Milenković / Stil)
