Semafori kao usko grlo saobraćaja u Beogradu

Godišnji priraštaj novih i polovnih automobila u Beogradu, u ovoj 2025. godini, se približio brojki od 30.000 jedinica. I sve bi to bilo u redu da ovaj grad ima infrastrukturu za sve njih. Međutim, sudeći po nesnosnim gužvama i zakrčenjima saobraćaja, jasno je da nema.

Da bi se izbegao saobraćajni kolaps, a saobraćaj kako-tako odvijao, potrebno je vršiti permanentnu kontrolu nad njim. Takođe, nužno je istovremeno izvoditi optimizaciju njegovog toka gde god je to moguće.

Optimizacija saobraćaja i transformacija raskrsnica u kružne tokove

Mnogo je predloga kako bi se saobraćaj u Beogradu ubrzao, ali je retko koji sprovodljiv u praksi. Prosto gledano, naš glavni grad, a pogotovo „Stari Beograd“, je ispresecan tesnim ulicama kroz koje se vozila jedva provlače. Za njihovo proširivanje jasno je da nema dovoljno prostora.

Na svu sreću, jedan drugi predlog bi mogao biti mnogo bolji. A, to je da se pojedine klasične raskrsnice u nivou, sa vertikalnom signalizacijom (dakle, semaforima) transformišu u kružne tokove. To je rešenje sa nizom prednosti, ali koliko takvih raskrsnica ima uopšte mogućnost i prostor za ovakvu transformaciju?

Semafori kao ključ saobraćajnih gužvi

Pogotovo je nezgodno ako na stotinak metara po izlasku iz kružnog toka imate semafor i drugu raskrsnicu u nivou. Jer, šta vredi ako vozila savladaju kružni tok za tili čas kada se kolona formira po njegovom napuštanju?

Jedan od takvih primera je novoizgrađeni kružni saobraćajni tok ispred garaže GSP-a na Karaburmi. On se užurbano puni vozilima iz ulice Slanački put, ali zagušenje nastaje već na semaforu u Višnjičkoj ulici, na raskrsnici sa Mirijevskim bulevarom.

Na žalost i nesreću, on je taj koji anulira sav pozitivan efekat pomenutog kružnog toka. Dakle, jasno je da problem saobraćajnih gužvi u našem najvećem gradu nije ni lako ni jednostavno rešiti. Ali, ako se nešto hitno ne preduzme, za godinu, dve ili tri kretanje automobilom kroz reon centra grada biće potpuno onemogućeno.

Regulacija semafora kao rešenje

Međutim, postoji jedna opcija koja na prvi pogled deluje kao opšte poznata stvar. U pitanju je regulacija rada vertikalne saobraćajne signalizacije (semafora). Efekat bi mogao biti iznenađujuće pozitivan samo ako bi joj se temeljno i analitički pristupilo. I, ne samo regulacija nego i preispitivanje same svrhe njihovog postojanja na pojedinim raskrsnicama sa druge strane. Semafori imaju tu prednost što uspešno regulišu prolazak vozila kroz frekventne raskrsnice. Ali i manu što usporavaju saobraćaj. Na trenutke ga i potpuno zaustavljaju za ono vreme koliko traje crveno svetlo na njima. A, Beogradu je nasušno potrebno ubrzanje saobraćajnog protoka, a ne njegovo usporavanje…

Iako ovaj predlog mnogima zvuči kao „ništa naročito“, do sada se niko nije njime pozabavio u meri u kojoj je to potrebno. I, upravo je u tome ceo trik! Semafori u Beogradu su potpuno zapušteni i zapostavljeni. Njihov rad suštinski nije ažuriran decenijama u nazad. Pogotovo što je njihovo ažuriranje najjeftinije moguće rešavanje problema sa saobraćajem. Sve ostalo je daleko skuplje i složenije, a traži i angažovanje svih faktora iz oblasti saobraćaja na nivou čitavog Grada.

Preispitivanje nefunkcionalnih semafora

Prvi korak bi bio preispitivanje neophodnosti semafora na onim mestima na kojima se trenutno nalaze. S’obzirom da moja malenkost, kao potpisnik ovih redova živi na Karaburmi, primeri su iz mog najbližeg okruženja.

U ulici Višnjičkoj, ispred TC „BiG Fashion“, na izlasku iz garaže postoji semafor na kome se nekada vršilo uključenje vozila u pomenutu ulicu, u smeru ka „Pančevcu“. U međuvremenu je to skretanje trajno onemogućeno, ali je semafor ostao. Zašto je ostao i kome je potreban na tom mestu?

Iz garaže tržnog centra, za ceo dan, izađe svega nekoliko desetina vozila čiji su vlasnici bili u provodu i zabavi. Ulicom Višnjičkom, za ceo dan, protutnji nekoliko hiljada vozila na radnim zadacima njihovih vozača. Taj semafor je doveo potpuno u isti rang i jedne i druge, što je potpuno naopako. Da li je u redu da autobusi GSP-a krcati putnicima stoje na semaforu i čekaju jedno jedino vozilo sa jednim jedinim putnikom da izađe iz ove garaže i uključi se u Višnjičku? Ili, možda, onog jednog jedinog pešaka u nekom trenutku, koji je baš na tom mestu odlučio da pređe ulicu?

Problem formiranja kolona na semaforima

Takođe, ista je situacija i ispred TC Karaburma. Ovde su čak dva semafora postavljena na rastojanju od samo pedesetak metara, a do skora (pa, godinama u nazad) nije bilo nijednog. Semafor ispred ulaza u ovaj TC, u popodnevnom „špicu“ pravi kolonu vozila duž Mirijevskog bulevara sve do raskrsnice sa Višnjičkom, a to je više od kilometra dužine (!!!)

Elem, ima li potrebe da ispred preduzeća Beograd put u ulici Dragoslava Srejovića i dalje stoje dva semafora na rastojanju manjem od pedeset metara? Pogotovo što donji semafor, takođe u popodnevnom „špicu“, zna da napravi kolonu sve do kružnog toka na „Bogosloviji“ (!!!)

Dakle, svaki semafor koji je izgubio svoju funkciju ili je ona odavno minimizirana morao bi biti ugašen da bi saobraćaj dobio na brzini. Pa, valjda su pravila saobraćaja svima poznata, sa semaforima ili bez njih?

Ujednačavanje režima svetala

Drugi korak bi bio taj da se modusi paljenja svetala na svim semaforima u Beogradu u potpunosto ujednače. To znači, ako na jednom semaforu postoji trepćuće zeleno, onda to mora biti i na ostalima. Neujednačenost rada stvara veliki problem, konfuziju i stres među vozačima.

Zašto se, na primer, na beogradskim semaforima žuto svetlo, posle crvenog, ne ukine? Kome je još njegovo pojavljivanje bitno i u kojoj meri u trenutku otvaranja prolaska kroz raskrsnicu?

Da li nadležni znaju koliko dugo traje zeleno svetlo na semaforu za skretanje u levo, iz ulice 27. marta u Takovsku? Pet ili šest sekundi „plafon“!!! I onda, tri automobila prođu na zeleno, a još tri na crveno. Pa, da li taj semafor služi da bi regulisao saobraćaj ili da bi ga usporavao i pravio zagušenje?

Nedostajući semafori

Zašto, na primer, nema semafora za pešake na kružnom toku „Bogoslovija“ odmah posle autobuske stanice 27-ice? Autobusi ovde staju jedan za drugim, a putnici izlaze iz njih i većina odmah prelazi ulicu Mije Kovačevića. Da li je normalno da se kolona automobila formira sve do Novog groblja? Jer, vozači moraju prvo njih da sačekaju da oni pređu ulicu. Pa, onda, dok prođu vozila od „Vlade Divljana“ ka Mirijevu i Severnom bulevaru… Pa, dok, jedno po jedno vozilo uđe u kružni tok… Pa, dok iz njega izađe… Taman će onaj poslednji u koloni, ispred glavnog ulaza u groblje, stići kući pred počinak.

Pravilno računanje vremena za pešake

Možemo li da se složimo da kolovoz pripada prvenstveno vozilima, a ne pešacima? Njima pripada trotoar. Pešački prelaz se prelazi ubrzanim hodom, a ne ležerno i opušteno „nogu pred nogu“. Iz tog razloga, vreme za prelazak preko ulice bi trebalo da se računa po formuli (3X + 3) sekunde. „X“ je broj saobraćajnih traka od jedne do druge strane ulice. Jer, ulicu treba da pređu samo oni koji stoje na semaforu i čekaju na prelazak, a ne i oni koji mu se iz daljine približavaju.

Istovremeno zeleno i za vozila i za pešake

Poseban problem predstavlja pojava da se zeleno svetlo istovremeno pali i na semaforu za vozila i na semaforima za pešake u bočnim ulicama. I, onda, kada vozilo treba da skrene u jednu ili drugu bočnu ulicu nastaje problem. Zato što su pešaci već zgazili na „zebru“ i blokirali dalji prolazak automobilima. Dok prvi vozač čeka da se pešački prelaz raščisti, iza njega se na semaforu već pali crveno. I u bočnu ulicu se uključi svega par vozila, a ostali ostanu tamo gde su i bili. Da uspešno formiraju još jednu kolonu u moru istih takvih širom Beograda.

Pametni semafori kao budućnost

Uvođenje takozvanih „pametnih semafora“ može u značajnoj meri da ubrza kretanje vozila kroz grad. Ali, njihovo postavljanje i puštanje u rad traži izvesne preduslove. To je pre svega uređen saobraćaj do nivoa do kog je to moguće uz pomoć konvencionalnih rešenja. A, naš Beograd je u ovom trenutku još uvek daleko od takvog stanja stvari.

Foto: Freepik