PORODICA PO UGOVORU: Recenzija filma

Ljudi širom sveta imaju navike koje ponekad deluju čudno. Ipak, često ih je lako razumeti. Film Rental Family, odnosno Porodica po ugovoru, bavi se univerzalnim temama. Porodicom. Samoćom. Odnosem između ljudi.

Sve to prikazuje kroz japanski pogled na svet. Ponekad je sve što nam treba da nas neko pogleda u oči i podseti da smo živi.

Borba protiv samoće

Porodica po ugovoru smeštena je u savremeni Tokio. Polazi od konkretne i realne prakse. Postoje firme koje iznajmljuju ljude. Njihov zadatak je da privremeno preuzmu uloge u tuđim životima. To nisu fantazije niti maskenbali. U pitanju su precizno dogovoreni angažmani. Oni rešavaju stvarne probleme. Nekome popunjavaju prazno mesto na porodičnom ručku. Drugome pomažu da sačuva obraz pred rodbinom. Trećima olakšavaju važne životne prekretnice. U tom sistemu počinje da radi Phillip. Američki glumac koji je u Japan došao zbog posla. Ostao je jer mu se život zaglavio. Između neuspešnih audicija i rutinskih angažmana. Phillip ne improvizuje. On tačno igra uloge onako kako su naručene. Njegov posao je da bude prisutan. Da bude ubedljiv. I da se ne emotivno ne upliće.

Granice koje počinju da se brišu

Upravo tu film počinje da komplikuje stvari. Kako se Filipovi zadaci menjaju, menja se i ton filma. Poslovi koji u početku deluju bezazleno, pa čak i komično, postepeno otkrivaju koliko su ove usluge emocionalno zahtevne. Ključni momenat dolazi kada Phillip dobije zadatak da glumi oca devojčice Mie. Taj odnos ima vremensko ograničenje. Postoje jasna pravila. Postoje dogovorene granice. Ipak, film precizno pokazuje koliko je teško ostati samo izvođač. Posebno kada dete traži pažnju. Sigurnost. Potvrdu. Paralelno sa tim, Phillip dobija još jedan zadatak. Treba da glumi novinara. Razgovara sa zaboravljenim glumcem Kikuom. Kikuova sećanja polako blede. Ova linija priče pomera fokus. Sa same usluge prelazi na pitanje identiteta. I smisla. Šta ostaje od čoveka kada se uloge iz života brišu? Kada publike više nema?

Emocije

Porodica po ugovoru ne osuđuje ovaj sistem. Ali ga ni ne romantizuje. Film pažljivo pokazuje posledice svake laži. I svake uloge koju ljudi preuzimaju. Sve u pokušaju da zadovolje potrebe drugih. Svaka privremena uloga nosi težinu. Može da izazove stvarna osećanja. Može da promeni odnose. I da ostavi trajan trag.

Gde počinje odgovornost

Priča postavlja važna pitanja. Šta znači biti roditelj? Čak i kada je to privremeno? Koliko smo odgovorni za emocije koje pokrećemo? Posebno kada samo „igramo ulogu“? Kada laž počne da proizvodi stvarne veze, granice između stvarnog i izmišljenog se brišu. Gledalac se tada suočava sa pitanjem: šta je istinska odgovornost i dokle ide empatija? Ovo je topla priča o ljudima. O onima koji pokušavaju da funkcionišu unutar dogovorenih okvira. Ti okviri se često pokažu kao nedovoljni. Stvarni život je složeniji. Film ne nudi odgovore. Ostavlja prostor za razmišljanje. O potrebi za pripadanjem. Za pažnjom. Za razumevanjem.

Gluma i režija

Rental Family je inspirisan stvarnim japanskim firmama. Jedna od njih je Nihon Kokasei Honbu. One omogućavaju ljudima da unajme glumce. Da privremeno igraju porodicu, partnere ili prijatelje. Sličnu temu je 2019. obradio Werner Herzog. U filmu Family Romance, LLC. Ipak, Rental Family ide drugim putem. Kombinuje dramu i komediju. I znatno je emotivniji.

Gluma kao nosilac priče

Hikari, zajedno sa snimateljem Takurô Ishizaka, prikazuje Tokio drugačije. Grad je obasjan svetlom. Daleko od neonskih noćnih klišea. Brendan Fraser briljira kao Phillip. Već se šuška o mogućoj nominaciji za Oskara. Takehiro Hira, kao Shinji, donosi autoritativan ali slojevit lik. Mari Yamamoto, kao Aiko, pokazuje izazove ovog neobičnog posla. Akira Emoto, u ulozi Kikuoa, i Shannon Gorman kao Mia, uspevaju da nas emotivno vežu za svoje likove. Film je pažljiva karakterizacija čoveka. Čoveka koji traži svoje mesto u stranoj kulturi. I koji pritom ne gubi empatiju.

I za kraj…

Hteli mi to ili ne, svi u životu ponekad glumimo. Čak i kada nismo glumci. Nekada prećutimo istinu. Kako bismo zaštitili druge. Nekada govorimo ono što ne mislimo. Razlozi su brojni. Porodica po ugovoru pokazuje koliko je granica između istine i laži tanka. I koliko svaka odluka nosi posledice. Film nas podseća na nešto važno. Laž može privremeno da olakša situaciju. Ali može i da stvori stvarna osećanja. I nepredviđene veze. Uloge koje igramo ostavljaju trag. Na drugima. Ali i na nama samima.

Gledala sam film sa dva muškarca i iznenadilo me je koliko nas je dotakao. Naterao nas je da razmišljamo o porodici, odgovornosti i iskrenosti. Porodica po ugovoru nije samo komedija ili drama, već ogledalo naših svakodnevnih odluka.

Distribucija: MCF Preneto sa bloga Indijanka Danka