Istorija Šumadije: Zašto posetiti Kragujevac i Aranđelovac

Šumadija je deo Srbije gde se istorijski tragovi vide na svakom koraku.

Od rasporeda ulica do zgrada koje su nekada bile državne institucije, pre nego što je Beograd postao političko središte.

Dva takva grada, idealna za ljubitelje istorije, jesu Kragujevac i Aranđelovac. Oba nude dve različite, ali komplementarne slike Šumadije: jednu državničku i gradsku, drugu banjsku, parkovsku i „sporiju“.

Foto: Teodora Vidaković

Kragujevac – grad u kome je moderna Srbija dobila konture

Kragujevac se često opisuje kao „srce Šumadije“, i ta fraza ovde ima vrlo konkretno značenje. Grad je bio prestonica Srbije u periodu od 1818. do 1841. godine, u vreme kada se formiraju ključne institucije moderne države. Upravo zato je šetnja Kragujevcem zanimljiva i onima koji inače ne obilaze muzeje – na relativno malom prostoru vidi se kako je država izgledala „u nastajanju“, pre nego što je dobila današnji oblik.

Milošev venac – istorijska jezgra grada

Najbolji uvod u ovu priču predstavlja kompleks Milošev venac – kulturno-istorijska celina koja okuplja zgrade iz perioda kada je Kragujevac bio prestonica. U njenom središtu nalazi se Amidžin konak, jedina do danas sačuvana zgrada iz kompleksa Miloševog dvora, građena početkom 19. veka. Upravo ovakva mesta na najbolji način prevode značajne istorijske priče u savremenom posetiocu bliskiji kontekst.

Stara skupština i Sretenjski ustav

Kragujevac je značajan i kao mesto na kome je simbolično potvrđena ideja ustavne Srbije. Ceremonije povodom Sretenja održavaju se u zgradi Stare skupštine, uz podsećanje da je upravo ovde 1835. godine usvojen Sretenjski ustav.

Knjaževsko-srpski teatar i Joakimfest

Knjaževsko-srpski teatar, osnovan iste te godine, spada među najstarije pozorišne institucije u Srbiji i svedoči o vremenu kada se Kragujevac razvijao kao prestonički centar. Ukoliko se u gradu zateknete tokom Joakimfesta (najčešće u oktobru), dobićete potpun doživljaj grada koji i danas funkcioniše kao živ kulturni organizam.

Spomen-park „Kragujevački oktobar“

Priča o Kragujevcu ne bi bila potpuna bez Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ u Šumaricama, koji je vezan za 21. oktobar 1941. godine i masovno streljanje u Drugom svetskom ratu. Danas je to prostor koji menja tempo dana, sa uređenim stazama, klupama, otvorenim pejzažima i brojnim Kragujevčanima kojima je ovo omiljeno mesto za mirnu šetnju.

Smeštaj u Kragujevcu i turistička ponuda

Pored bogatog istorijskog nasleđa, Kragujevac nudi i raznovrsnu turističku ponudu – restorane, mesta za izlazak i lokacije za izlete poput Šumaričkog jezera, Gružanskog jezera i Boračkog krša.

Poseta ovom gradu nije namenjena isključivo ljubiteljima istorije. Naprotiv, Kragujevac je univerzitetski grad u kome se na svakom koraku oseća živa i prijatna atmosfera.

Kada je reč o smeštaju, poslednjih godina dominira ponuda stan na dan Kragujevac. Cena standardno opremljenog stana za dve osobe na dobroj lokaciji kreće se u proseku od 35 do 40 evra. Zbog sve veće posećenosti grada, naročito tokom novogodišnjih praznika ili u vreme Arsenal festa, preporučuje se da smeštaj rezervišete barem dva meseca unapred.

Aranđelovac – banjski grad u kome priroda i umetnost dišu zajedno

Aranđelovac predstavlja drugo lice Šumadije. Ovde glavnu reč vodi park, a tek potom ulice. Park Bukovičke banje je ono po čemu se grad najčešće pamti. Dugačke staze, banjska arhitektura i osećaj da je sama šetnja sadržaj.

Galerija na otvorenom

Posebnost Aranđelovca jeste činjenica da je park ujedno i galerija na otvorenom. Zbirka skulptura u parku Bukovičke banje obuhvata 78 dela, pa šetnja postaje i kulturni obilazak. Ova priča povezana je sa manifestacijom Mermer i zvuci, umetničkim festivalom koji se u Aranđelovcu održava od 1968. godine i decenijama gradi identitet grada kroz spoj muzike, scene i likovne umetnosti.

Paviljon Knjaz Miloš

U samom parku nalazi se i Paviljon Knjaz Miloš, zgrada podignuta 1907. godine na mestu mineralnih izvora i jedan od simbola Bukovičke banje. Posetioci danas mogu u njegovom centralnom delu probati vodu sa više izvora mineralne vode.

Planina Bukulja – beg u prirodu

Aranđelovac je pogodan i za one koji žele kratak beg u prirodu bez komplikovane logistike. Planina Bukulja se praktično naslanja na grad, a do njenog najvišeg vrha (696 m) vode obeležene pešačke staze koje polaze iz banjskog parka. Na vrhu se nalazi i osmatračnica visoka 19 metara, sa pogledom na Šumadiju.

Akva-park Izvor – zabava za sve uzraste

Za potpuni reset, naročito tokom letnjih meseci, preporučuje se poseta akva-parku Izvor, koji nudi sadržaje i za odrasle i za decu.

Smeštaj u Aranđelovcu

Aranđelovac, zahvaljujući Bukovičkoj banji koja se nalazi u samom gradu, ima dugu tradiciju kvalitetne ugostiteljske ponude. Restorani su brojni, a cene povoljnije u poređenju sa većim gradovima.

Kada je reč o smeštaju, privatni smeštaja u Aranđelovcu omogućava boravak za dve osobe po ceni od oko 30 do 35 evra. Tokom letnje sezone, zbog povećanog broja posetilaca, kapaciteti se brzo popunjavaju, pa je najpametnije smeštaj rezervisati unapred.

Saveti za kraj

Iako i Kragujevac i Aranđelovac nude dovoljno sadržaja za zaseban mini-odmor, oba grada možete bez problema obići i u jednom putovanju. Saobraćajna veza je jednostavna – autobusom se stiže za nešto više od sat vremena, dok vožnja automobilom traje oko sat vremena. Udaljenost između gradova iznosi približno 50–55 kilometara.

Ukoliko želite da upoznate oba lica Šumadije, preporuka je da jedan grad izaberete kao bazu, a drugi posetite kao „usputnu stanicu“. Nadamo se da smo vam ovim tekstom zagolicali maštu i inspirisali vas da posetite Kragujevac i Aranđelovac.

Za još korisnih tekstova i ideja za putovanja, nastavite da nas pratite.

Foto: Freepik