Izgubljeni Drim Tim – film o ponosu jugoslovenske košarke

Odrasla sam u Jugoslaviji kao Titova pionirka, i dan-danas se nekako osećam Jugoslovenkom. Biti Jugosloven je nekada bila čast, a ja sam imala tu sreću da imam prijatelje širom Jugoslavije. Danas smo i dalje prijatelji ali iz različitih zemalja. Svaki stanovnik Jugoslavije je poznavao sve igrače našeg košarkaškog tima i navijao za njih od srca.

Iskreno, i dalje ne mogu da poverujem u stvari koje su nam se desile. Zbog toga sam znala da me tokom press premijere ovog filma čekaju suze, emocije, nostalgija i bol. Jedino čemu sam se nadala je da se sve to ne pretvori u ono „mnogo smo očekivali pa smo se razočarali“, jer u želji da probude emocije i udare na nostalgiju, stvaraoci mogu da odu u pogrešnu krajnost. Da li se to desilo i sa filmom Izgubljeni drim tim?

Priča

Film prati legendarnu košarkašku reprezentaciju Jugoslavije, tim koji je u svojim zlatnim danima predstavljao ne samo sportsku, već i kulturnu i ljudsku povezanost čitave zemlje. Od prve scene ste na tankoj liniji ste između plača i ponosa… Ponosa na momke koji su nosili dres zemlje koje više nema. Igrače koji su i danas simbol prijateljstva, zajedništva i onoga što smo mogli biti da smo bili manje naivni. Verovali smo da možemo sve zajedno, a onda smo dozvolili da nas podele oni kojima je stalo samo do novca, sakriveni iza brige o svom narodu i velikim državama. Film detaljno prikazuje njihove sportske uspehe, ali i unutrašnje borbe, iskušenja i dileme kroz koje su prolazili. Svaki detalj podseća gledaoce koliko su vrednosti poput timskog duha i prijateljstva kod njih bile snažne. Kroz intervjue, arhivske snimke i rekreirane scene, film prikazuje kako je tim bio više od zbirke talentovanih pojedinaca, simbol jedinstva, prijateljstva i zajedničkog cilja.

Režija, produkcija i podrška

Izgubljeni Drim Tim je dokumentarac reditelja Jure Pavlovića, koji nas vraća u Rim 1991. godine i priču o poslednjoj košarkaškoj reprezentaciji Jugoslavije. Pored terena neverovatni Dušan Ivković. Na terenu su bili velikani: Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Toni Kukoč, Dino Rađa, Žarko Paspalj, Predrag Danilović, Zoran Savić, Jurij Zdovc… Momci koji su nosili dres zemlje koja se upravo raspadala. Igrači koji su jedini u istoriji došli u dresu zemlje koja se za samo 6 dana, i 6 utakmica raspala, a oni su se suočili sa nedoumicom gde se vraćaju i šta ih čeka. Film ne donosi ratne scene niti patetiku, već sliku jednog tima koji je mogao da bude najbolji na svetu. Urađen je kao koprodukcija Srbije, Hrvatske, Italije i Slovenije, a distributer u Srbiji je MCF MegaCom Film.

Lični doživljaj

Najemotivniji trenutak za mene bio je kada Vlade Divac govori o pevanju himne na postolju. Pevao je iz srca, verujući da još nije kasno da se zaustavi ludilo koje je počelo. Mi smo svi tada verovali da možemo bolje, da nismo kao oni koji su sve pretvarali u ličnu korist.

Film je urađen s merom. Ne favorizuje nijednu stranu, ne dramatizuje sukobe i ne koristi rat za emocionalnu manipulaciju. Prikazuje tim kakav je bio, ujedinjen, talentovan i ponosan.

Nema igrača koji je drugačiji od ostalih. Nema patetike oko onoga što se izdešavalo. Ne udara se na emocije prikazivanjem rata na surov način… Sve je onako kako je bilo, ali sa merom i ciljem da pokaže osnovno, timski duh koji je bio i ostao jak.

Tim koji se nikada više neće ponoviti i koji je mogao da bude najbolji… samo da smo bili pametniji.

Zaključak

Izgubljeni Drim Tim pokazuje da je tim uvek jači od pojedinca. Ako mlađe generacije iz ovog filma izvuku poruku da zajedno možemo više, to je već pobeda.

Topla preporuka svima da pogledaju film. Maramice su neophodne. A ako neko, makar i na trenutak, poželi da „zaigra“ za tim, a ne za sebe, biće to najvažniji poen koji je ova ekipa ikada dala. Za mene, ovaj tim ostaje najbolji na svetu.

Izgubljeni Drim Tim spaja nostalgiju, emocije i istoriju sa sportskom izvrsnošću. Uprkos svim pričama o raznim sportskim uspesima, filmskim adaptacijama i nostalgiji, retko koji film izazove toliko emocija i sećanja kao Izgubljeni Drim Tim.