Beogradske obale dobijaju obrise modernih parkova

Na potezu, od Kalemegdana do Pančevačkog mosta, krajem januara započela je izgradnja Linijskog parka na oko 4.600 metara.

Prva faza, od ukupno deset, koja spaja Beton halu i Bastion svetog Jakova, privodi se kraju.

Na ovom projektu radili su mlade arhitekte čija su razrađena rešenja predstavljala osnov za izradu Plana i u najvećoj meri postala njegov sastavni deo. Poziv za izradu idejnog rešenja raspisao je gradski urbanista Marko Stojčić u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda u decembru 2019. godine. Na javnom konkursu izabrano je deset najkvalitetnijih urbanističko- arhitektonskih timova, koji su početkom septembra 2020. predali finalna idejna rešenja.

Područje Linijskog parka je spona između opština Stari grad i Palilula, odnosno Beton hale te dunavske padine i priobalja Dunava. Cilj ovog projekta je urbana transformacija železničkog koridora, a ideja je da se izgradi javni gradski prostor koji povezuje druge površine, te da se ponude različiti saobraćaji.

– Dobra saobraćajna povezanost, položaj lokacije u neposrednoj blizini beogradskog priobalja i reka, te urbana transformacija bivše trase železnice daje mogućnost uvođenja različitih programskih sadržaja i urbanih ambijenata sa ciljem prožimanja i povezivanja istorijskog i novog identiteta područja dunavske padine – piše u dokumentu.

Ekipe JKP “Zelenilo Beograd” zadužene su za uređenje prve dve celine. Kako nam je rečeno iz “Zelenila”, sređivanje početne deonice od Beton hale do Bastiona svetog Jakova prostirali su se na površini od 12.733 kvadrata. Pre nego što su majstori ovde stigli, tu je bila oštećena staza za pešake i bicikliste, ostaci nekadašnje železničke pruge, kao i malo slobodnih zelenih površina koje su bile zapuštene i zarasle.

– Novoprojektovano rešenje podrazumeva razdvajanje glavne pešačke zone i biciklističke staze, trakom zelene površine, kako bi se pešaci odvojili od biciklista – objašnjavaju u “Zelenilu”. – Time će, osim estetskog doživljaja, ovaj prostor biti bezbedniji i za korisnike zelene površine. Nova staza za pešake ima zastor od kamenih ploča na 1.559 kvadrata i oivčena je sivim granitnim, frezovanim ivičnjakom. Na suprotnoj strani postavljena je metalna ograda, po ugledu na već postojeću ispred Beton hale.

Biciklisti će svoje dvotočkaše voziti duž pešačke staze, od restorana “Bela vista” do metalnog mostića, odnosno rampe odakle se odvaja i ide iza nove kaskadne betonske zaštitne, po postojećoj trasi. Biciklistička staza je asfaltirana na oko 1.000 kvadrata, sa sivim ivičnjakom.

– Na mestu postojećeg nasipa izgrađena je nova betonska kaskadna zaštita nasipa, koja ujedno dobija funkciju odmarališta sa delovima predviđenim za sedenje, odakle se otvara pogled na reku – ističu u ovom preduzeću. – Prostor je opremljen parkovskim mobilijarom sa šest malih kamenih klupa, sedam velikih, 13 sa naslonom, 14 đubrijera, 13 velikih i tri mala drvena sedišta na tribinama.

Čitav prostor biće oplemenjen sa 83 komada lišćarskog šiblja, 4.664 komada raznih vrsta perena, 717 sadnica ukrasne trave, 78 lukovica i 60 poleglih četinara. Na 4.643 kvadrata sadiće se trava na 4.643 kvadrata. Automatski sistem za zalivanje kap po kap ugrađen je za navodnjavanje žbunja i perena, dok će na travnjaku biti raspršivači. Takođe, tu je i senzor za kišu koji reaguje na padavine i visoku vlažnost, tako da automatski isključuje sistem za zalivanje dok se ne promene vremenski uslovi.

– Preostalo je da se betonska kaskadna zaštita nasipa obloži granitnim kamenom, posle čega će na ovom delu biti ugrađene klupe. Takođe, biciklistička staza treba da se obeleži a pored da se montiraju đubrijere i klupe. Sada se priprema zemljište za predstojeću sadnju šiblja i perena, kao i za setvu trave. Sadnja će biti u periodu mirovanja vegetacije, čim vremenske prilike budu pogodne.

Vodena kapija iz 18. veka

Vodena kapija potiče iz 18. veka (građena je između 1717. i 1739. godine) i uglavnom je izgrađena od opeke austrijskog formata. Imala je i baroknu fasadu od koje su ostali samo fragmenti, pošto je i ona oštećena prilikom izgradnje pruge i pravljenja nasipa. Vodena kapija I, kao i njena “sestra” Vodena kapija II smeštena bliže Kuli Nebojša, potiču iz 18. veka, odnosno perioda kada su glavnim gradom upravljali Austrijanci i kada je ona za njih bio jedno od najvažnijih pograničnih utvrđenja.

Potonja je otkrivena osamdesetih godina prošlog veka, a za postojanje prve znalo se iz davnih spisa i starih nacrta. Početkom prošlog veka vidljivost kapije jedan bila je dobra, jer je kraj nje prolazila pruga.

Arheolozi produžili radove

Mada je prva faza Linijskog parka trebalo da bude završena u junu, rok je produžen zbog arheoloških istraživanja na Vodenoj kapiji, koja je posle 100 godina otkrivena tokom radova. Zbog njene obnove, trase biciklističke i pešačke staze su delimično izmenjene. Kada su završeni radovi stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, majstori su nastavili posao. Iz “Zelenila” poručuju da je planirani rok za završetak ove faze 2. novembar.

Grafički prikaz građevinskih parcela u podcelinama 1.1 do 1.9

Park kao deo zelene infrastrukture grada
Projektni zadatk odnosi se na dve lokacije, od kojih je prva podeljena na devet podcelina, a druga podrazumeva podzemnu garažu sa pripadajućom saobraćajnicom.

U podcelini 1.1 su započeti radovi na uređenju Linijskog parka, koje izvodi JKP „Zelenilo Beograd“.

Kroz rekonstrukciju priobalnog bedema protebno je planirati izradu projekta odbrane tvrđavskog priobalja od visokih voda duž i unutar bedema, koji u podcelini 1.2 uključuje uklanjanje postojećeg pružnog nasipa i pomeranje linije odbrane na priobalni bedem Beogradske tvrđave.

U podcelini 1.2 potrebno je pak predvideti nabavku i postavljanje čelične skulpture ukupne visine oko 10 metara koja zauzima površinu u osnovi dimenzija 5 x 4 metra.

Parkovska površina iznad podzemne garaže
Konceptualno idejno rešenje Podceline 1.3 se implementira i na površini iznad lokacije 2 – podzemna garaža sa pripadajućom saobraćajnicom na građevinskoj parceli SA-1. Površina u podcelini 1.3 i parkovska površina iznad planirane podzemne garaže su denivelisani u visini od oko 2 m, a projektnom dokumentacijom je neophodno da se obezbedi funkcionalnost i vizuelna povezanost navedenih površina.

U podcelinama 1.4 i 1.6. implementiraju se „prirodom inspirisana rešenja projekta Eupolis“, koja, kako se navodi, imaju za cilj kreiranje otporne, humane prirodne sredine koja ima niže troškove održavanja, dokazivo pozitivan uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi i zajednice.

Između ostalog, radovi obuhvataju prikupljanje i kontrolu površinskih voda izgradnjom retenzionog bazena za vodu površine veće od 100 m2, koji je ozelenjen i uklopljen u pejzažno uređenje zone, zatim formiranje infiltracionog bazena i biofiltera površine 15 m2 za kontrolu zagađenja, te izradu vertikalne urbane bašte ukupne dužine 8 m, visine do 2 m.

Podcelina 1.6 budućeg Linijskog parka u Beogradu

Atraktivan sadržaj za posetioce
Radovi u podcelini 1.6 iz projekta EUpolis obuhvataju izgradnju multi-funkcionalnog objekta ekološko-edukativnog centra (EEC) u skladu sa PDR-om Linijski park. Objekat treba da predstavlja atraktivan sadržaj za posetioce sa ciljem edukacije o primeni prirodom inspirisanih rešenja, cirkularne ekonomije, biofoličnog dizajna, inovativnih tehnologija i materijala, promociji ideja o važnosti lokalne zajednice i njihovom uticaju na zdravlje i dobrobit ljudi.

U prizemlju objekta se nalazi multifunkcionalna prostorija za prezentacije i izložbe, prostorija za data centar za EUpolis projekta, toalet, čajna kuhinja, ostava, tehnička prostorija i stepenište za krovnu terasu. Krov objekta planirati kao ravan zeleni krov sa krovnom baštom, koji treba da obezbedi multifunkcionalnu površinu za sastanke i prezentacije za ne više od 20 ljudi.

Fasade objekta treba da sadrže vertikalna, prirodom inspirisana rešenja, poput vertikalnih zelenih panela, “zelenog zida”, instalacija za održavanje vodenih Sistema prirodom ispirsanim rešenjima – “green water purification”, elemente vertikalnih bašti. Fasada je dominantno staklena sa aluminijskim profilima.

Obuhvat podceline 1.6 proteže se na površini od oko 48.500m2

U produžetku Cvijićeve ulice Grad Beograd planira izgradnju podvožnjaka i nastavka Cvijićeve u skladu sa PDR-om za Linijski park.

Kada je u pitanju Podcelina 1.7, na građevinskoj parceli SA-14 potrebno je planirati prekid zelene površine, a ukrštanje sa saobraćajnicom Žorža Klemensoa izraditi u postojećoj regulaciji sa platformom za usporavanje saobraćaja.

U delu podceline 1.9 je planirana metro-stanica „Dunav stanica“ koja je u fazi izrade projektne dokumetacije, a u njenoj neposrednoj blizini, u produžetku Cvijićeve ulice Grad Beograd planira izgradnju podvožnjaka i nastavka Cvijićeve ulice u skladu sa PDR-om za Linijski park.

Na dve etaže oko 550 parking mesta
Izgradnja podzemne garaže na prostoru postojećeg otvorenog parkirališta ima za cilj povećanje kapaciteta parkiranja i integraciju javne površine koja se nalazi iznad planirane podzemne garaže u funkcionalne delove Linijskog parka, a u skladu sa PDR-om Linijskog parka.

Ukupni kapacitet podzemne garaže sa dve podzemne etaže je oko 550 parking mesta, od čega će 5% parking mesta biti namenjeno za potrebe parkiranja osoba sa invaliditetom (5%). Prema korisnoj površini podzemna garaža spada u velike garaže (više od 1.500 m2).

Ulaz/izlaz sa kolskim pristupima preko ulaznih/izlaznih rampi u garažu je planiran iz Ulice Nova 1, koja se nalazi iznad gabarita garaže.

Za podceline 1.5 i 1.8 u tehničkoj specifikacijii nema posebnih napomena, a tender je otvoren do 7. novembra.

Izvor: novosti.rs, gradnja.rs