Opasne toksične čestice koje mogu da izazovu niz bolesti, čak i rak
Najviši nivo ovih čestica u Srbiji uzorkovan je iz ribe kod Pančevačkog mosta. Na području Beograda ove materije su otkrivene na još tri lokacije, od kojih je jedna Ada Ciganlija.
Ove toksične čestice u vodu i zemljište najčešće ulaze preko deterdženata. To su pokazala naučna istraživanja, a prenosi britanski “Gardijan”. Kasnije, prirodnim sledom eksploatacije, ove materije stižu u proizvode široke potrošnje. Na kraju, one tako dospevaju i u ljudski organizam. Dve od svih registrovanih toksičnih čestica mogu da izazovu kancere ili niz drugih zdravstvenih problema. Njihov stručni naziv je polifluoroalkilne supstance (PFAS).
Uzorak je uzet iz ribe ulovljene u Dunavu kod Pančevačkog mosta. Tu je zabeležena najviša koncentracija PFAS čestica u Srbiji. Ona iznosi 37,9 nanograma po litru vode.
Posledice po zdravlje
PFAS su „porodica čestica“ kojih ima oko 10.000, kako objašnjavaju naučnici. Dva PFAS-a su posebno opasna i izazivaju brojne zdravstvene probleme. Prvi može da izazove rak bubrega i testisa, bolest štitne žlezde i ulcerozni kolitis. Takođe, on utiče na visoki holesterol i hipertenziju.
Drugi opasni PFAS je povezan sa reproduktivnim i razvojnim bolestima. On izaziva i probleme u radu jetre, bubrega i štitne žlezde.
PFAS hemikalije su pronađene čak i u uzorcima krvi i majčinog mleka prikupljenim širom sveta. To jasno pokazuju savremena naučna istraživanja.
Gde se sve nalaze “večne hemikalije”?
Ove hemikalije su našle brojne primene jer uspešno odbijaju vodu i masnoću. Zato se koriste u papirnoj ambalaži za hranu, kozmetici, tekstilu za nameštaj i sportskoj odeći. Ima ih u premazima za tiganje koji ne lepe masnoću, elektronici (pametni telefoni) i penama za gašenje požara.
Ovi podaci se navode u studiji “Šta su PFAS, takozvane večne hemikalije”. Autorke studije su Vera Bonderović, Dragana Javorac i Aleksandra Buha Đorđević sa Katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Autorke ističu da majke mogu doći u kontakt sa PFAS hemikalijama na brojne načine. To se dešava preko proizvoda koje svakodnevno koristimo, ali i kroz vodu za piće i hranu.
Američki naučnici smatraju da PFAS hemikalije najčešće unosimo nanošenjem ruža i sjaja za usne, zbog čestog oblizivanja. Takođe, unosimo ih i preko šminke za oči, usled slivanja u suzne kanale.
Svakodnevni proizvodi koji sadrže PFAS
Neki proizvodi koji mogu sadržati PFAS uključuju papire otporne na masti. Oni se koriste kao omoti za brzu hranu, kese za kokice iz mikrotalasne, kutije za picu i omote od slatkiša.
Ove materije sadrže i teflonsko posuđe, premazi otporni na mrlje za tepihe, vodootporna odeća i sredstva za čišćenje. Ima ih u proizvodima za ličnu negu (šampon, zubni konac) i kozmetici (lak za nokte, šminka) – navodi se u studiji.
PFAS mogu ispoljiti toksične efekte na ljude i ceo živi svet. Tokom trudnoće se mogu akumulirati u placenti i proći njenu barijeru. Na taj način plod postaje direktno izložen ovim hemikalijama.
Naučnici su otkrili povezanost između izloženosti PFAS-u u ranoj trudnoći i povećanog rizika od pobačaja u prvom trimestru. Takođe, raste rizik od razvoja preeklampsije kod trudnica, kao i od male telesne težine novorođenčadi.
Kako smanjiti štetni uticaj ovih hemikalija?
Autorke studije odgovaraju i na ključno pitanje – kako možemo da smanjimo izloženost PFAS hemikalijama? Potpuno izbegavanje je praktično nemoguće. Ove hemikalije su u niskim nivoima trajno zastupljene u hrani i u životnoj sredini.
– Ipak, možete da uradite određene stvari kako biste smanjili izloženost. To se pre svega odnosi na manju upotrebu proizvoda koji sadrže PFAS. Izbegavajte posuđe od teflona ili nelepive tiganje. Izbegavajte brzu hranu i hranu za poneti – savetuju autorke.
Takođe, one preporučuju da izbegavate proizvode za ličnu upotrebu koji sadrže teflon ili sastojke sa odrednicama „fluoro“ ili „perfluoro“. Izbegavajte i upotrebu nameštaja i tepiha koji se reklamiraju kao vodootporni ili „otporni na fleke“.
Izvor: Blic.rs/Predrag Vujanac
