Virtuelna tura kroz podzemni kompleks Tašmajdanskog parka

Podzemni kompleks ispod Tašmajdanskog parka, smešten u samom srcu Beograda, duboko je povezan sa istorijom prestonice, ali danas je zapušten i zaboravljen, iako bi mogao postati svetska turistička atrakcija.

U Muzeju nauke i tehnike u petak je predstavljena 3D virtuelna tura Tašmajdanske pećine, onlajn kurs i priručnik. Ovi sadržaji deo su završne konferencije međunarodnog „Erazmus” projekta „Rudnici i voda: Interpretacija evropskog industrijskog nasleđa”, u kojem su učestvovali Univerzitet u Dalarni (Švedska), Univerzitet u Bergamu (Italija), Univerzitet Eno – Kondorset (Belgija) i naš Centar za urbani razvoj. Ulaz za posetioce je slobodan.

– Iskoristili smo priliku da kroz ovaj projekat napravimo digitalnu kopiju geometrije podzemnog Tašmajdana. Koristeći savremene tehnologije, kreirali smo 3D virtuelnu turu koja će omogućiti sugrađanima da vide kakva se ogromna podzemna struktura krije u njihovom gradu. Nadamo se da će ovaj prostor uskoro biti adaptiran i otvoren za posetioce – ističe Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.

On dodaje da je ovaj beogradski prostor bio tema međunarodnog programa tokom tri godine.

– Tokom tog perioda, profesori i studenti sa evropskih univerziteta proučavali su Tašmajdan kao deo beogradskog nasleđa i bili su oduševljeni njime. U okviru projekta analizirali smo i kako su rudnici u prošlosti uticali na prirodno okruženje, oblikovali prostor i ostavili značajne posledice na životnu sredinu. Svi naučni radovi biće objavljeni u zborniku koji će izdatiti prestižna svetska izdavačka kuća za akademske knjige „Peter Lang”, tako da će priča o beogradskom Tašmajdanu biti dostupna u knjižarama širom sveta – naglašava Milić, dodajući da su im Muzej nauke i tehnike i evropski fondovi pružili stručnu i logističku podršku za realizaciju ovog projekta.

Tašmajdanska prirodna pećina, deo kompleksa, stara je između šest i osam miliona godina, a postoje i procene da je nastala pre 13 miliona godina.

– Prema dostupnim dokazima, Rimljani su koristili ovu pećinu. Pre dve hiljade godina, duž današnje Kosovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra, protezao se put koji je povezivao istočni i zapadni deo imperije. U srednjem veku, kada je srpski despot Stefan obnavljao Beograd, koristio je ovo ležište za zidanje bedema i zamka Beogradske tvrđave – objašnjava Milić.

Nakon turskog osvajanja Beograda 1521. godine, počinje intenzivnije korišćenje kamena sa Tašmajdana. U početku su Turci razgrađivali srednjovekovne građevine, ali je brzo ponestalo kamena, pa su se preorijentisali na kamen iz Tašmajdana, koristeći ga za civilne i vojne potrebe.

– Zbog toga se ovaj deo grada i danas naziva Tašmajdan, od turskih reči taš – kamen i majdan – rudnik. Na starim austrijskim vojnim mapama takođe je ucrtan kamenolom, a istorijski izvori pominju ogromnu vetrenjaču koja se nalazila iznad rudnika krajem 18. veka – dodaje on.

Nakon oslobađanja Srbije od Turaka, u podzemlju je započela proizvodnja šalitre koja je bila ključna za dobijanje baruta. U šalitrenoj pećini, kako se tada zvala, nalazio se pogon za proizvodnju ove važne komponente baruta. Ovaj prostor bio je toliko prostran da je mogao da primi 150 kola za vuču u slučaju rata.

Tašmajdanska pećina je podeljena na tri dela. U jednom delu se nalazi prirodna pećina, u drugom Rimska dvorana, dok se na ulazu kod Aberdareve ulice nalazi deo poznat kao Lerova pećina.

Izvor: politika.rs, rts, Centar za urbani razvoj, Muzej nauke i tehnike