Virtuelna tura kroz podzemni kompleks Tašmajdanskog parka

Podzemni kompleks ispod Tašmajdanskog parka duboko je povezan sa istorijom Beograda. Danas je ovaj prostor zapušten, iako bi mogao postati svetska turistička atrakcija.

Predstavljanje digitalnog projekta u Muzeju

U Muzeju nauke i tehnike u petak je predstavljena 3D virtuelna tura kroz Tašmajdanske pećine. Tom prilikom prikazani su i novi onlajn kurs i stručni priručnik. Ovi sadržaji deo su završne konferencije međunarodnog projekta „Erazmus”. Projekat nosi naziv „Rudnici i voda: Interpretacija evropskog industrijskog nasleđa”. U ovom programu učestvovali su prestižni univerziteti iz Švedske, Italije i Belgije. Našu zemlju predstavljao je beogradski Centar za urbani razvoj. Ulaz za sve posetiore je slobodan.

Kreiranje virtuelne 3D ture

„Iskoristili smo priliku da kroz ovaj projekat napravimo digitalnu kopiju podzemnog Tašmajdana”, ističe Rade Milić. On dolazi ispred Centra za urbani razvoj. Koristeći savremene tehnologije, kreirana je nova 3D virtuelna tura. Ona će omogućiti sugrađanima da vide ovu ogromnu podzemnu strukturu. Autori se nadaju da će prostor uskoro biti otvoren za posetioce.

Međunarodna analiza beogradskog nasleđa

Milić dodaje da je ovaj prostor bio tema međunarodnog programa tokom tri godine. Profesori i studenti sa evropskih univerziteta proučavali su Tašmajdan sa velikim oduševljenjem. U okviru projekta analiziran je uticaj starih rudnika na prirodno okruženje. Svi naučni radovi biće objavljeni u zborniku prestižne izdavačke kuće „Peter Lang”. Priča o beogradskom Tašmajdanu biće dostupna u knjižarama širom sveta.

Tašmajdanska prirodna pećina stara je između šest i osam miliona godina, a postoje i procene da je nastala pre 13 miliona godina.

Istorijat od Rimljana do despota Stefana

Prema dostupnim dokazima, stari Rimljani su aktivno koristili ovu pećinu. Pre dve hiljade godina ovuda se protezao važan rimski put. On je povezivao istočni i zapadni deo velike imperije. U srednjem veku srpski despot Stefan obnavljao je Beograd. On je koristio ovaj kamen za zidanje bedema Beogradske tvrđave. Nakon turskog osvajanja Beograda 1521. godine, počinje intenzivnije korišćenje ovog kamena. Turci su brzo potrošili materijal sa starih građevina. Zato su se preorijentisali na kamen iz Tašmajdana za vojne potrebe.

Poreklo naziva i tri celine pećine

Zbog toga se ovaj deo grada i danas naziva Tašmajdan. To ime dolazi od turskih reči taš – kamen i majdan – rudnik. Kamenolom je ucrtan i na starim austrijskim vojnim mapama. Nakon oslobađanja od Turaka, u podzemlju je započela proizvodnja šalitre. Šalitra je bila ključna komponenta za dobijanje baruta. Ovaj prostor je bio toliko prostran da je mogao da primi 150 vojnih kola. Danas je Tašmajdanska pećina podeljena na tri dela. U jednom delu se nalazi prirodna pećina. Drugi deo čini Rimska dvorana. Kod Aberdareve ulice nalazi se deo poznat kao Lerova pećina.

Izvor: politika.rs, rts, Centar za urbani razvoj, Muzej nauke i tehnike