Tašmajdanski sprud čuva zapise iz doba miocena

Prostor od 2,46 hektara postao je spomenik prirode treće kategorije geološkog karaktera, upravljač je „Centar za očuvanje i zaštitu životne sredine” čiji će rad nadgledati nadležni sekretarijat.

Beograđani imaju jedinstvenu priliku da u srcu grada mogu da vide kako je naša planeta izgledala u doba kada je na ovim prostorima bilo Panonsko more. Slojevi Zemljine kore još iz doba miocena pa naovamo vide se jasno na sprudu, na mestu iznad zapadne tribine Stadiona „Tašmajdan”.

Skupština grada na sednici održanoj krajem prošle godine donela je rešenje o proglašenju zaštićenog područja Miocenski sprud Tašmajdan tako da je prostor od 2,46 hektara postao spomenik prirode treće kategorije geološkog karaktera. Ovo jedinstveno dobro sada je dobilo svog upravljača, a to je nevladina organizacija „Centar za očuvanje i zaštitu životne sredine”.

– Ovaj prostor bio je zaštićen još 1969. godine. I tada je imao treći stepen zaštite, ali nije dobio svog upravljača ni onda, niti se to dogodilo u godinama koje su dolazile. Pre četiri godine Zavod za zaštitu prirode Srbije predložio je da se ovaj prostor ponovo zaštiti, doneseni su potrebni akti i napokon je to i potvrđeno. To znači da će se od sada brinuti o njemu, da će prostor biti očišćen, pokošen, da će moći da bude prezentovan sugrađanima i gostima našeg grada, da će oni u kontrolisanim uslovima moći da ga posete i da će biti postavljene informativne table da ljudi znaju šta to imamo – kaže Maja Jovanović, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine koji će nadgledati i usmeravati upravljača.

Osim Miocenskog spruda Tašmajdan, u gradu postoje još četiri ovakva spomenika prirode treće kategorije geološkog karaktera. To su Kalemegdanski rt, o kome se stara JP „Beogradska tvrđava”, lesni profil Kapela u Batajnici i lesni profil u Zemunu. O njima brine nevladina organizacija „Ekološki pokret Zemun”. U ovu grupu spada i Mašin majdan u Topčideru, ali je on za sada jedini koji nikom nije poveren na upravljanje. U gradu, inače, postoje 44 zaštićena područja treće kategorije.

Miocenski tašmajdanski sprud čine tri celine. Najvidljivija je ona iznad zapadne tribine tašmajdanskog stadiona. Tu se kao na doboš torti vide geološki slojevi nastajali milionima godina.

– Ispod zapadne tribine nalazi se druga celina, dok u treću celinu spada Tašmajdanska pećina. Tu postoje dve komore. Komora jedan obuhvata deo gde je bilo Lerovo sklonište i taj deo je istražen, ali se iza ove komore nalazi drugi deo pećine koji za sada nije ispitan detaljno, odnosno onako kako struka predviđa – ističe Jovanovićeva.

Miocenska geološka epoha pokriva period od pre oko dvadeset tri miliona do oko pet miliona godina.

Izvor: politika.rs, Foto: Palilula.info