Vršnjačko nasilje: Kako ga prepoznati i sprečiti?

U 21. veku se mnogo više govori o vršnjačkom nasilju. Da li to znači da ga danas ima više nego ranije ili smo samo postali svesniji problema?

Događaji u školama danas lakše stižu do medija nego pre tri decenije. Psihološkinja Marina Bunčić ističe da smo postali osetljiviji na različite oblike agresije. Ranije je fokus bio isključivo na fizičkom nasilju. Danas prepoznajemo i socijalno nasilje, digitalno maltretiranje i izopštavanje iz grupe.

Iako nemamo precizna istraživanja o brojnosti, o nasilju se svakako više priča. Moderno doba donosi i nove izazove. Nasilje danas često prate video-snimci koji završavaju na društvenim mrežama. Zbog toga maltretiranje dobija mnogo veće i opasnije razmere nego ranije.

Prevencija i učenje veštinama odbrane

Vršnjačko nasilje podrazumeva odnos u kojem je jedna strana nadmoćnija. Glavni cilj stručnjaka je prevencija i trajno zaustavljanje takvog ponašanja. Akcenat ne sme biti samo na kazni. Decu moramo naučiti kako da mirno rešavaju konflikte.

Važno je da dete koje trpi nasilje nauči kako da se odbrani bez agresije. Odbrana znači pronalaženje načina za zaštitu i traženje pomoći. Decu treba ohrabriti da prijave problem. Trenutak kada potraže pomoć je prvi veliki korak ka rešenju.

Uloga roditelja u rešavanju problema

Školski psiholozi edukuju decu, ali to često nije dovoljno. Roditelji moraju imati aktivnu ulogu u prevenciji. Neophodno je da budu saradnici škole, a ne samo nemi posmatrači. Često se od prosvetnih ustanova očekuje da problem reše preko noći, što je nemoguće.

Roditelji ponekad greše tražeći hitnu odmazdu prema drugom detetu. Umesto toga, treba graditi poverenje sa ljudima koji rade sa njihovom decom. Saradnja porodice i škole je ključna za dugoročnu promenu ponašanja kod učenika.

Razlika između agresije i nasilja

Specijalni pedagog Ljiljana Marković objašnjava razliku između sporadične agresije i nasilja. Agresivno ponašanje je često situaciono i ne ponavlja se. Vršnjačko nasilje, s druge strane, ima jasan cilj da nanese štetu. Ono se ponavlja tokom vremena i karakteriše ga neravnopravan odnos snaga.

Oblici nasilja su raznovrsni, a posledice su podjednako teške. Pored fizičkog i verbalnog, veoma je zastupljeno društveno isključivanje. Tu je i digitalno ili “sajber” nasilje. Ono uključuje pretnje, uvrede i deljenje ličnih materijala bez dozvole na internetu.

Profil dece koja vrše nasilje

Deca koja vrše nasilje često imaju pozitivan stav prema takvom ponašanju. To može biti posledica modela koji vide u porodici ili okruženju. Neretko su i sami bili žrtve nasilja, pa napad koriste kao mehanizam samozaštite. Oni veruju da će zastrašivanjem drugih sakriti sopstveni strah.

S druge strane, deca koja trpe nasilje se često opisuju kao povučena i anksiozna. Ipak, stručnjaci naglašavaju da ovo nisu univerzalna pravila. Svako dete može postati meta, bez obzira na karakterne osobine.

Kako pomoći deci i promeniti ponašanje?

Kazna sama po sebi retko menja svest deteta. Odrasli moraju razumeti perspektivu deteta koje vrši nasilje. Potrebno je raditi na promeni njihovih stavova o nasilnom rešavanju problema. Tek tada možemo očekivati stvarnu promenu u njihovom postupanju.

Za decu koja trpe nasilje, porodica mora biti sigurna luka. Važno je razvijati njihovo samopouzdanje i veštine komunikacije. Roditelji treba da prate svaku promenu u raspoloženju deteta. Neophodno je podučavati decu da se uvek obrate osobama od poverenja.

Odrasli moraju da čuju probleme dece bez minimiziranja ili prenaglašenih reakcija. Cilj je ponuditi podršku i model konstruktivnog rešavanja krize. Jedino zajedničkim snagama možemo stvoriti bezbedno okruženje za svako dete.

Izvor: rts, cuvamte.gov.rs, Foto: Palilula.info