Danas je Vidovdan, da li znate koji običaji se vezuju za ovaj praznik

Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najznačajnih srpskih praznika, Vidovdan.

Vidovdan je dan koji ima veliku istorijsku, versku i nacionalnu težinu u srpskom kolektivnom pamćenju. Narod Vidovdan povezuje, s jedne strane, sa knezom Lazarom i Kosovskom bitkom, a s druge sa svetim Vidom, prema starijim verovanjima.

Šta je zapravo Vidovdan?

Vidovdan se obeležava 28. juna kao sećanje na Kosovsku bitku iz 1389. godine. Tog dana srpski narod odaje počast knezu Lazaru i kosovskim junacima. U kolektivnoj svesti, Vidovdan prevazilazi značaj običnog praznika, predstavlja stub nacionalnog identiteta i patriotizma. Kosovska bitka doživljava se kao simbol žrtve, vere i borbe za slobodu.

Verska i duhovna simbolika

Iako Vidovdan nije crveno slovo u crkvenom kalendaru, ima dubok verski značaj. Tog dana Srpska pravoslavna crkva služi parastose svim poginulim ratnicima. Knez Lazar je proglašen za sveca i poštuje se kao Sveti knez Lazar, mučenik kosovski. Za mnoge, Vidovdan predstavlja duhovnu prekretnicu, dan kada se bira večnost umesto prolaznosti.

Iz Kosovske bitke proistekla je ideja da duhovna pobeda ima veću vrednost od fizičke. Narodna tradicija i epska poezija slave kneževu odluku da „izabere carstvo nebesko“, što je postalo temelj srpske duhovnosti i pravoslavne misli.

Sveti Vid – svetac koji „otvara oči“

Sveti Vid, ili Vitus, bio je hrišćanski mučenik iz 4. veka. Spada među četrnaestoricu svetih pomoćnika u pravoslavlju i katoličanstvu.

Rođen je u bogatoj hrišćanskoj porodici na Siciliji. Već kao dete pokazao je jaku veru u Isusa Hrista. Zbog te vere pretrpeo je mučeništvo pod rimskom vlašću. Njegova hrabrost i čuda proslavili su ga kao sveca.

Zašto se praznuje Sveti Vid?

Sveti Vid se slavi 15. juna po starom kalendaru, odnosno 28. juna po novom. Na ovaj dan slavimo Vidovdan, koji nosi njegovo ime. On je zaštitnik dece, muzičara i glumaca. Takođe se moli za zdravlje očiju i zaštitu od bolesti vida.

Narodni običaji vezani za Svetog Vida

U zapadnoj i severnoj Srbiji, Vidovdan je često krsna slava. Porodice slave Svetog Vida kao svog zaštitnika. Postoji verovanje da Sveti Vid „otvara oči“ vernicima. Na Vidovdan se mole za zdravlje i duhovno prosvetljenje. Narodne izreke kažu: „Ko ne vidi na Vidovdan, ne vidi cele godine.“ „Vidovdan je dan kada se oči prosvetljuju.“

Sveti Vid u umetnosti i kulturi

U crkvama je prikazan kao mladić sa pticom, ponekad lavom ili drugim simbolima mučeništva. Njegov kult bio je posebno jak u srednjem veku. Mnogi manastiri i crkve širom Evrope posvećeni su Svetom Vidu, uključujući Srbiju.

Običaji koji se i danas neguju

Uoči Vidovdana žene beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da sanjaju suđenog. U severozapadnoj Srbiji i Vojvodini izlaže se ručni rad, kao znak vrednoće i bogatstva. U Mačvi su tada zadušnice, izlazi se na groblje, nosi se riba kao žrtva svetom Vidu.

Kosovska bitka – simbol žrtve i duhovne pobede

Na Gazimestanu se 1389. godine odigrala bitka između kneza Lazara i sultana Murata. Obojica su poginuli, a narod je događaj doživeo kao žrtvu za veru i slobodu. Knez Lazar je, prema narodnom predanju, izabrao Carstvo nebesko umesto zemaljskog. Ova odluka postala je osnova tzv. „Vidovdanske etike“, vere u duhovnu pobedu. Nakon Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329–1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica. Tokom seobe Srba krajem 17. veka, pod vođstvom patrijarha Arsenija Čarnojevića, njegove mošti su prenete u manastir Vrdnik na Fruškoj gori. Na 600. godišnjicu Kosovske bitke, 1989. godine, mošti su vraćene u Ravanicu.

Vidovdan kroz istoriju

Politički značaj Vidovdana

• Bitka na Kosovu (1389) – Vidovdan se vezuje za bitku između srpskih snaga pod knezom Lazarom i Osmanlijskog carstva. Iako je bitka završila bez jasnog pobednika, smatra se simbolom srpskog otpora i borbe za slobodu.
• Simbol nacionalnog jedinstva i otpora – Vidovdan je kroz vekove postao simbol otpora protiv okupacije i pritisaka, naročito tokom perioda Osmanskog i Austrougarskog nadiranja.
• Važnost u političkim događajima – Na Vidovdan 1914. godine Gavrilo Princip je izvršio atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda, što je bio povod za Prvi svetski rat. Ovaj događaj je snažno obeležio srpsku i svetsku istoriju.
• Vidovdan kao državni simbol – Tokom Kraljevine Jugoslavije, Vidovdan je bio državni praznik i simbol nacionalnog jedinstva.

Kulturni značaj Vidovdana

• Mit o Kosovu – Kosovski mit je centralni deo srpske kulturne svesti, a Vidovdan je datum koji obeležava sećanje na taj mit i junake poput kneza Lazara i Marka Kraljevića.
• Religijska dimenzija – Vidovdan je crkveni praznik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posvećen svetom knezu Lazaru, koji je kanonizovan kao mučenik.
• Književnost i umetnost – Vidovdan je inspirisao mnoge pesnike, pisce i umetnike (npr. Njegoša, Vuka Karadžića, Isidoru Sekulić) koji su stvarali dela posvećena Kosovu i Vidovdanu.
• Narodni običaji – Vidovdan se tradicionalno obeležava molitvama, litijama i posebnim verskim obredima, kao i porodičnim okupljanjima.

Vidovdan danas

U savremenoj Srbiji, Vidovdan ima memorijalni karakter: Državne delegacije i crkveni velikodostojnici polažu vence na Gazimestanu na Kosovu. Održavaju se parastosi, liturgije i komemoracije širom Srbije i Republike Srpske. Praznik služi kao podsetnik na istorijsku borbu i identitet srpskog naroda, ali se koristi i kao dan za razmišljanje o budućnosti.

Da li ste zaista razumeli Vidovdan?

Vidovdan je mnogo više od istorijskog datuma, to je duhovni temelj srpskog naroda, kroz koji se prepliću: religija, istorija, patriotizam,kultura i umetnost. Njegova simbolika je duboka i višeslojna, a poruke koje nosi i danas odjekuju u javnom i duhovnom životu.

Da li bismo danas izabrali Carstvo nebesko?

Izvor: rts.rs, Foto: Wikipedia