Skoro 16.000 ljudi u Srbiji umrlo zbog zagađenog vazduha
Izloženost zagađenom vazduhu u Srbiji doprinela je smrti skoro 16.000 ljudi, a kod dece mlađe od pet godina to je drugi vodeći faktor rizika posle neuhranjenosti, navodi se u novom izveštaju o kvalitetu vazduha u svetu, piše Beta.
Od ukupno 15.800 smrti, 13.600 slučajeva je povezano s izloženošću česticama PM2,5, navodi se u izveštaju Stanje globalnog vazduha nezavisnog neprofitnog Instituta za zdravstvene efekte sa sedištem u Bostonu.
Dobra vest je da prosečne godišnje koncentracije zagađujućih materija opadaju tokom vremena i da je, prema izveštaju, stopa smrtnosti smanjena za oko 39 odsto od 2000. godine.
Standardizovana stopa smrtnosti od atmosferskih čestica PM2,5 u Srbiji je, prema podacima za 2021. godinu, bila 80 smrti na 100.000 ljudi, što je više nego četiri puta veća stopa od proseka EU (18 na 100.000).
U područjima u kojima je koncentracija azot-dioksida iznad godišnje referentne vrednosti Svetske zdravstvene organizacije živi 41 odsto stanovništva Srbije, a 65 odsto stanovništva živi u područjima koja premašuju godišnju referentnu vrednost SZO za ozon.
Izveštaj pokazuje da je zagađenje vazduha odgovorno za 26 odsto smrti zbog hronične opstruktivne bolesti pluća, 24 odsto smrti zbog ishemijske bolesti srca, 19 odsto smrti zbog infarkta i dijabetesa tipa II i 18 odsto smrti zbog raka pluća.
Zagađenje vazduha je šesti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u Srbiji, posle visokog krvnog pritiska, ishrane, visokog nivoa šećera, duvana i holesterola niske gustine.
U izveštaju, koji je prvi put urađen u partnerstvu sa UNICEF-om, navodi se da su deca mlađa od pet godina posebno ranjiva, sa zdravstvenim posledicama koje uključuju prevremeni porođaj, malu težinu, astmu i plućne bolesti.
