Spomenik večne ljubavi

Laza Kostić rođen je 1841. godine u Kovilju, u tadašnjoj Austrijskoj carevini. Bio je jedan od najobrazovanijih i najneobičnijih srpskih pesnika 19. veka.

Za života je često bio više slavljen nego shvaćen. Danas se smatra jednim od najznačajnijih srpskih književnika. Laza Kostić bio je pesnik, pravnik, prevodilac, novinar i političar. Završio je gimnaziju, a potom studirao prava u Pešti. Godine 1866. stekao je doktorat pravnih nauka. Govorio je i čitao više jezika. Bavio se književnošću, prevodilaštvom i evropskom kulturom. Posebno je značajan njegov doprinos prevođenju Šekspira na srpski jezik.

Laza Kostić – pesnik ispred svog vremena

Kostić je bio poznat po neobičnom stilu, širokom obrazovanju i nemirnom duhu. Njegova književnost razlikovala se od tadašnjih očekivanja. Prevodio je Šekspira, Hajnea i Homera. Njegovi prevodi nisu uvek bili doslovni. Prilagođavao ih je jeziku i senzibilitetu tadašnjih čitalaca. Pored književnosti, Kostić se bavio novinarstvom, politikom i javnim životom. Zbog toga je njegov život bio mnogo širi od pesničkog stvaralaštva.

Laza Kostić i Julijana Palanački

Iako je poreklom bio iz Kovilja, Kostić je veliki deo života vezan za Sombor. Tamo je 1895. godine oženio Julijanu Palanački. Julijana je bila imućna Somborka koja je godinama gajila osećanja prema pesniku. Venčanje je održano u Somboru, a kum je bio Lazar Dunđerski, otac Lenke Dunđerski. Njihov brak bio je deo mnogo složenije životne priče. U središtu te priče nalazila se Lenka Dunđerski.

Lenka Dunđerski – ljubav koju nije mogao da zaboravi

Lazu Kostića i Lenku Dunđerski povezivala je jedna od najpoznatijih ljubavnih priča srpske književnosti. Lenka je bila ćerka njegovog velikog prijatelja i mecene Lazara Dunđerskog. Bila je obrazovana i govorila je nekoliko jezika. Svirala je klavir i volela konje i jahanje. Kostić je bio gotovo tri decenije stariji od Lenke. Zbog razlike u godinama i svog odnosa sa njenom porodicom, nije se usudio da tu ljubav pretvori u brak. Njihova bliskost ostala je između pogleda, razgovora, šetnji i emocija koje su oboje teško skrivali. Pesnik je pokušavao da se udalji od Lenke. Jedan od načina bio je odlazak u manastir Krušedol. Na kraju se, 1895. godine, oženio Julijanom Palanački. Lenkin otac Lazar Dunđerski bio je kum na venčanju.

Tragična sudbina Lenke Dunđerski

Nedugo posle Kostićevog venčanja dogodila se tragedija. Lenka Dunđerski preminula je u Beču u novembru 1895. godine, neposredno pred svoj 25. rođendan. Kao zvanični uzrok smrti porodica je navodila tifusnu groznicu. O okolnostima njene smrti kasnije su se pojavile različite priče, ali nisu pouzdano potvrđene. Laza Kostić je za njenu smrt saznao tokom bračnog putovanja u Veneciji. Vest ga je duboko potresla. U Veneciji je posetio crkvu Santa Maria della Salute. Upravo će ta crkva kasnije postati jedan od ključnih simbola njegove najpoznatije pesme.

„Santa Maria della Salute“

Godinama posle Lenkine smrti, Kostić je svoju tugu pretvorio u stihove. Pesma „Santa Maria della Salute“ objavljena je 1909. godine. U njoj se prepliću ljubav, krivica, kajanje, vera i sećanje na Lenku. Crkva Santa Maria della Salute postala je simbol unutrašnjeg susreta pesnika sa prošlošću. U pesmi se stapaju religiozni motivi i lična tragedija. Kostić je u svojim poznim godinama nastavio da se vraća uspomeni na Lenku. Pisao je i dnevnik snova, koji predstavlja važan dokument za razumevanje njegove unutrašnje poetike.

Pesma je danas jedno od najpoznatijih dela srpske književnosti. Njena biografska pozadina dodatno je doprinela stvaranju legende o Lazi i Lenki.

„Nemojte Lazu ocrniti, nego Lazu obelite“

Kostićev život nije bio jednostavan. Bio je čovek snažnih emocija, ali i velikih unutrašnjih sukoba. Njegov prijatelj, somborski lekar Radivoj Simonović, ostavio je svedočanstva o pesniku i njegovom životu. Prema kasnijim zapisima, Simonović je smatrao da je Kostićeva unutrašnja patnja bila mnogo dublja nego što se spolja mogla videti. U tom kontekstu ostala je zapamćena i njegova rečenica: „Nemojte Lazu ocrniti, nego Lazu obelite.“

Simonović je deo Kostićevih zapisa uništio jer se plašio da bi njihovo objavljivanje moglo da predstavi pesnika u pogrešnom svetlu.

„Na kraj sveta“ i čaša vina

Uz ozbiljnu i tragičnu stranu Kostićevog života vezuju se i brojne anegdote. Jedna od njih govori o njegovom dolasku u čardu „Na kraj sveta“ u Kovilju. Kostić je navodno naručio čašu vina. U trenutku kada mu je konobar spustio čašu na sto, komad plafona pao je pravo u nju. Konobar je poželeo da zameni piće. Laza ga je, međutim, navodno zaustavio uz šalu da mu malo zemlje neće škoditi. Takve anegdote dobro oslikavaju njegovu neobičnu ličnost. Iza ozbiljnog i obrazovanog pesnika stajao je čovek poznat po duhovitosti, ironiji i boemskom životu. Na njegov karakter podseća i činjenica da je bio podjednako zainteresovan za književnost, filozofiju, politiku, jezike i svakodnevni život.

Ljubav koja je postala večna

Ljubavna priča Laze Kostića i Lenke Dunđerski vremenom je prerasla u književni mit. Važno je, međutim, razlikovati istorijski dokumentovane činjenice od kasnijih tumačenja. O njihovom odnosu postoje različita svedočenja i interpretacije. Ono što je nesporno jeste da je Lenka ostavila dubok trag u Kostićevom stvaralaštvu. Njena smrt dogodila se iste godine kada se pesnik oženio Julijanom Palanački. Godinama kasnije, Kostić je napisao „Santa Maria della Salute“. U toj pesmi lična tragedija dobila je univerzalni izraz.

Zato se njena priča i danas čita kao priča o ljubavi, gubitku, kajanju i sećanju. Laza Kostić preminuo je 1910. godine u Beču. Sahranjen je u Somboru, gradu sa kojim je ostao trajno povezan. Njegova „Santa Maria della Salute“ ostala je jedno od najpoznatijih ostvarenja srpske ljubavne poezije.

Izvor: womenandwineserbia.com