Truli novi svet: Čime se drogiraju naša deca

Masovna zloupotreba sintetičkih droga danas doživljava vrhunac. Najčešće prvo pomislimo na ekstazi ili „eksere“. Ipak, ova popularna droga predstavlja samo vrh ledenog brega. Lavina opasnih supstanci kotrlja se širom planete već decenijama. Ali, šta su u stvari sintetičke droge?

Od vizije do realnosti: Šta je to “Soma”?

Oldos Haksli, britanski pisac i filozof, još je davne 1932. godine objavio delo „Vrli novi svet”. Knjiga je nedavno ekranizovana u vidu visokobudžetne TV serije. Autor je u njoj istakao sintetičku drogu pod imenom „soma” kao ključni faktor transformacije ljudskog društva. To je moćni sedativ koji ukida sve inhibicije i umrtvljuje čovečanstvo u blaženi stupor. Pitamo se, da li se to dešava i nama danas?

Globalna tabletomanija je opšti problem zavisnosti od lekova sa psihoaktivnim delovanjem. To smo iskusili i u Srbiji kroz donedavno preopušten pristup anksioliticima. Sličan primer je i velika opioidna epidemija u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj problem je prevelik zalogaj za pojedinačne zdravstvene sisteme. On se može donekle ograničiti, ali nikada neće potpuno nestati. Glavni razlozi su nedovoljno stroge kazne, ali i gramziva velika farmaceutska industrija, poznatija kao „Big Pharma”.

Zabrinjavajući znaci se jasno vide ako se fokusiramo samo na ilegalno tržište. Stvari očigledno izmiču kontroli. U tajnim laboratorijama kreiraju se nove farmakološki aktivne supstance koje podrivaju svet kakav poznajemo. One utabavaju put nove i opasne evolucije čoveka.

Pandekstazija i društvena stigmatizacija

Devastirajuća pandemija masovne zloupotrebe sintetičkih droga hara planetom već godinama. Nalik sidi i drugim vrstama zavisnosti, žrtve ove pošasti nose težak žig stigmatizacije. To često implicira sopstvenu krivicu. Zbog toga javnost neretko okreće glavu od onih kojima je pomoć preko potrebna.

Za ovaj problem delom su odgovorne farmaceutska i medicinska struka. Državni organi takođe jedva drže korak sa narastajućim tržištem veštačkih stimulanasa. Problem se ne može zataškavati i gurati pod tepih, jer tako neće nestati.

Kompleksnost ove problematike zahteva multidisciplinarni i sveobuhvatni pristup. To se odnosi na zakonsku „neuhvatljivost” veštačkih zamena za heroin, kokain i kanabis. Nažalost, takav pristup još uvek u velikoj meri izostaje, kako u svetu, tako i u našoj zemlji.

Definicija i nazivi dizajnerskih droga

Zvanične odgovore o ovoj temi nude Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) i Vojnomedicinska akademija u Beogradu. Uporedo sa porastom upotrebe kontrolisanih psihoaktivnih supstanci (PAS), raste i broj korisnika novih psihoaktivnih supstanci (NPAS).

Ove supstance regulativa Evropske unije definiše kao „dizajnerske droge” ili „legalne droge”. Na tržištu se pojavljuju i pod nazivima „biljne pilule za zabavu”, „soli za kupanje” ili „osveživači vazduha”. Često nose i lažnu oznaku „nisu za ljudsku upotrebu” kako bi se prodavale kao polulegalne paralele zabranjenim drogama.

Problemi u ovoj oblasti vezani su za učestalo pojavljivanje novih proizvoda. Na tržištu se bukvalno pojavljuje i do jedna nova „droga” nedeljno. One poseduju veliku hemijsku raznovrsnost. Dovoljna je samo minimalna promena u strukturi molekula da supstanca postane „nova” i tako izbegne listu zabranjenih materija.

Problem detekcije i ulična dostupnost

Česte su i promene sastava preparata koji se pod istim imenom nalaze na uličnom tržištu. Za istražne organe veliki problem predstavlja njihova detekcija. Ove materije se ne mogu otkriti konvencionalnim analitičkim metodama. Korisnici su u stabilnom porastu i mere se u milionima na svetskom nivou. Precizne procene ipak izostaju zbog otežanog testiranja.

Mnogi od ovih narkotika zapravo nisu nove supstance. Oni su proizvedeni pre nekoliko decenija, ali su tek nedavno modifikovani da imitiraju efekte poznatih droga. Ilegalne laboratorije stalno menjaju dizajn, naziv i način reklamiranja ovih hemikalija. Sve veći značaj ima distribucija posredstvom interneta ili specijalizovanih prodavnica.

Javnost je zaboravila opasnu činjenicu da su se pre nekoliko godina neke od ove supstance u Srbiji mogle nabaviti i na običnim trafikama. To se često dešavalo u neposrednoj okolini škola. Kada govorimo o oblicima konzumiranja, one se pojavljuju kao tablete, prah, kapi ili tečnosti za elektronske cigarete. Konzumiraju se pušenjem, inhalacijom, ušmrkavanjem ili intravenski.

Zla deca loših roditelja: Istorijat sintetike

Govorimo o temi koja je nezamislivo složena za tumačenje i prosto izmiče rešavanju. Ipak, nije oduvek bilo tako. Iako opojne supstance prate razvoj civilizacije, potpuno sintetički stimulansi su relativno nova pojava. Otkud oni uopšte tu?

U ovome leži jedan od uzroka problema. Sintetske droge inicijalno uopšte nisu nastale u umovima mafijaških bosova. One su najpre bile čeda naučnika u službi farmaceutske industrije i vojnih službi. U to vreme se nije dovoljno znalo o neželjenim efektima lekova. Granica između leka i opojne droge tada je bila veoma zamagljena.

Postepeno povlačenje opasnih lekova poput kokaina i heroina sa rafova apoteka izazvalo je reakciju tržišta. Pacijenti i zavisnici su tražili zamenu. Farmaceutske kompanije su odgovorile na taj poziv. Neke od prvih dizajnerskih droga sintetizovali su ugledni istraživači u nastojanju da otkriju jače lekove sa manje nuspojava. Tek kasnije su ove materije zloupotrebljene za uživanje.

Rani primeri: Od LSD-ja do prohibicije

Izraz “dizajnerska droga” često se koristi za sintetičke lekove koji se koriste rekreativno. Primer je dietilamid lizerginske kiseline, poznatiji kao LSD. Njegovi psihodelični efekti otkriveni su potpuno nenamerno u laboratoriji.

Nakon donošenja Međunarodne opijumske konvencije 1925. godine, strogo su zabranjeni morfijum i heroin. Zbog toga je brzo počela proizvodnja alternativnih supstanci. Najistaknutiji su bili dibenzoilmorfin i acetilpropionilmorfin. Oni imaju gotovo identičan efekat kao heroin, ali tada nisu bili obuhvaćeni zakonom.

To je navelo Ligu nacija da 1930. godine proširi pravnu kontrolu na sve estre morfijuma. Još jedan rani primer zloupotrebe zabeležen je tokom ere prohibicije u Americi. Tada je dietil etar prodavan i korišćen kao zamena za ilegalna alkoholna pića.

Kreiranje životnih stilova i ekspanzija amfetamina

Tokom 1960-ih i 1970-ih godina uveden je niz novih sintetičkih halucinogena. Kontrakulturna revolucija i „deca cveća” donose sa sobom potrebu za proširivanjem svesti. Hemija je pratila te zahteve. LSD je ušao u popularnu kulturu, ali i u vojne eksperimente tokom Vijetnamskog rata.

Savremena izrada sintetičkih droga vezana je pre svega za period 1980-ih godina. To se odnosilo na razne opioidne lekove zasnovane na molekulu fentanila. Izraz „dizajnerske droge” stekao je popularnost kada je sredinom osamdesetih godina MDMA („ekstazi” ili „ekser”) doživeo procvat.

Krajem osamdesetih godina ponovo se pojavljuju amfetamini i metamfetamini na svetskom tržištu. To je dovelo do pojačane kontrole nad hemikalijama koje su neophodne za njihovu izradu. Amfetamini su imali negativan imidž još od masovnih zloupotreba u vojsci nacističke Nemačke. Poslednjih trideset godina oni su konstanta na tržištu zbog niske cene i jednostavne izrade u kućnim uslovima.

Era interneta i “istraživačke hemikalije”

Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih dogodila se velika ekspanzija dizajnerskih droga putem interneta. Izraz „istraživačke hemikalije” (research chemicals) skovali su sami dileri. Većina tih supstanci bili su halucinogeni, hemijski slični drogama prirodnog porekla kao što su psilocibin i meskalin.

Sintetski kanabinoidi su još jedan noviji razvojni pravac. Dva jedinjenja, JWH-018 i CP 47,497, pronađena su 2008. godine kao aktivne komponente biljnih mešavina. Prodavala su se kao legalna alternativa marihuani. Nakon toga, stotine novih verzija preplavile su tržište.

Mefedron i katinoni označili su prekretnicu za dizajnerske droge. Oni su se na crnom tržištu uspešno takmičili sa klasičnim narkoticima. Mefedron je doživeo meteorski porast popularnosti 2009. godine. Nastala medijska panika rezultirala je njegovom zabranom u više zemalja. Nakon toga se pojavljuju novi katinoni koji donose ogroman profit.

Hiljade novih droga na svetskom tržištu

Tržište se nakon toga brzo proširilo. Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti (EMCDDA) u Lisabonu otkrio je 24 nova proizvoda 2009. godine. U 2012. godini bilo ih je dodatnih 73, a u 2013. čak 81 nova supstanca. To je ukupno 268 novih droga u samo četiri godine.

UNODC prema trenutnim istraživanjima navodi preko 950 sintetskih droga u klasi klasičnih opijata. Neki drugi izvori pominju mogućnost od čak četiri hiljade sintetskih droga na svetskom tržištu.

Istorijsku rekapitulaciju završavamo temom PCP-ja („anđeoska prašina”). To je anestetik čija je upotreba na ljudima prekinuta 1965. godine zbog izazivanja teških psihoza. Tokom 80-ih je postao jedna od najpopularnijih uličnih droga u SAD. Danas PCP doživljava zabrinjavajući povratak među novim generacijama zbog fenomena „generacijskog zaboravljanja”.

Užasne posledice i uloga popularne kulture

U nastavku prikazaćemo neke od užasnih posledica ovakvih proizvoda. Pozvaćemo na odgovornost popularnu kulturu i nove medije. Posebno ističemo dekadentne predstavnike koji propagiraju ove opasne prakse kod mladih.

Teško je znati šta se tačno nalazi u prašku koji se prodaje ispod ruke u noćnom klubu. Još je gora situacija sa ilegalnim tabletama. Inženjeri u laboratorijama znaju da u jednoj tableti može da nema aktivne supstance, dok je u drugoj smrtonosna doza. Kada u sve to ukalkulišemo moćni anestetik fentanil, opasnost postaje ekstremna. On je sto puta jači od heroina i ubija u količini veličine glave čiode. Dileri njime prskaju tablete, pa svako konzumiranje predstavlja igranje sa životom.

Nove sintetičke droge prave jasan kontrapunkt sa tradicionalnim opijatima koji vode poreklo iz prirode. Tu spadaju opijum iz maka, marihuana, kokain, kao i egzotični meskalin i psilocibinske gljive. Na početku tog niza nalaze se i sveprisutni nikotin i alkohol.

Sukob prirodnog i veštačkog

Stariji i iskusniji korisnici radije posežu za tradicionalnim drogama. Oni se opravdano plaše novih i potpuno veštačkih supstanci. Inkluzivno gledano, u ovom konkretnom slučaju, oni su potpuno u pravu.

Zanimljiv je stav prodavaca u specijalizovanim prodavnicama u Amsterdamu. Oni često nude čitavu plejadu novih sintetičkih droga koje još uvek nisu zvanično zabranjene. Ipak, ovi ljudi imaju kritički stav prema sopstvenoj robi.

„Vi ste zamorče”, reći će vam oni iskreno. „Niko zaista ne zna šta se nalazi u ovoj bočici. To je smućkao neki ludi naučnik. Može vam dati najbolje iskustvo u životu, ili vam spržiti mozak, a verovatno oboje”. Zato iskusniji posetioci uvek radije biraju proverene prirodne supstance.

Generacijski jaz i niska cena kao mamac

Novi generacijski jaz je u samoj srži ovog problema. Mladi danas odrastaju u porodicama koje lakše prihvataju eksperimentisanje. Roditelji često misle da dete samo proba slabu i prirodnu travu. Oni nisu svesni da dete zapravo degustira potencijalno smrtonosni sintetički koktel.

Glasnogovornici najnovije generacije, poput pevača i jutjubera, otvoreno konzumiraju droge. Oni o tome pričaju i pevaju bez imalo blama. To je veliki deo problema, jer mlađa publika u njima vidi uzore i slepo kopira njihovo ponašanje.

Sva ta mlađarija obično nema novca za skupe droge poput kokaina. Time dolazimo do ključnog faktora, a to je izuzetno niska cena sintetičkih droga poput ekstazija ili spida (amfetamina). Gram spida se može nabaviti već za 1000 dinara. Toliko košta i jedna tableta ekstazija. Cena drastično pada ako se kupuju veće količine, što je idealno za skromni đački džeparac.

Moralni sunovrat i opasni “afteri”

Na niske cene nadovezuje se opšta neuređenost društva i urušavanje tradicionalnih vrednosti. Supkultura elektronske muzike donosi žurke i „aftere“ koji traju do sledećeg dana. To je plodno tlo za zloupotrebe o kojima roditelji ne znaju ništa, dok nadležni organi često zatvaraju oči.

Beograd se danas promoviše kao „balkanski Berlin” upravo zbog burnog noćnog života. Taj provod uglavnom oličavaju splavovi na Savi. Na tim mestima već nekoliko leta zaredom tinejdžeri umiru od predoziranja ekserima. Oni se guše na šetalištima dok obezbeđenje gleda na drugu stranu. Ništa bolja situacija nije ni na velikim domaćim muzičkim festivalima.

Upotreba sintetičkih supstanci u sportu

Pored droga za uživanje, postoje i sintetičke supstance sa vrlo konkretnom svrhom u sportu. Krajem devedesetih godina primećena je raširena upotreba novih anaboličkih steroida kod profesionalnih sportista. Međunarodni olimpijski komitet ih je zabranio još 1976. godine. Međutim, laboratorije za testiranje uvek su zaostajale za novim hemijskim jedinjenjima.

Stvaranjem Svetske antidoping agencije 1999. godine, kontrola je postala stroža. To je navelo naučnike na sintezu moćnih steroida poput tetrahidrogestrinona (THG), koje standardni testovi nisu mogli da detektuju. Danas je opseg mogućih jedinjenja neograničen. Hemijska industrija može brzo da stvori svaki stimulans koji tržište zatraži.

Kako protiv sistema: Represija i podrška

Esencijalno je da postoji uhodana saradnja svih državnih organa, policije, carine i Ministarstva zdravlja. To zahteva i kontinuirano delovanje na međunarodnom planu. Srbija se trudi da prati ove korake, ali trenutni napori nisu dovoljni.

Problem je izuzetan upravo u našoj zemlji, koja važi za poznatu tranzitnu rutu od istoka ka zapadu. Rezultati MUP-a pokazuju velike zaplene marihuane, kokaina i heroina, ali i sve veći priliv sintetičkih droga. Ipak, sama represija i kontrola ne mogu potpuno da reše problem zavisnosti.

Podrška i razumevanje u okviru porodice i najbliže okoline su presudni u lečenju zavisnika. Specijalizovane bolnice danas imaju ogroman problem sa novim pacijentima. Oni često pate od zavisnosti prema supstancama čiji je sastav potpuno nepoznat.

Nada ipak postoji. Ona leži u priznavanju problema i mobilisanju svih slojeva društva kroz javni diskurs i medije. Moramo podići glas protiv nevidljivih zlikovaca koji profitiraju na trovanju dece. Samo tako možemo spasiti mlade živote.

Izvor: RTS/Pavla Zelić, Foto: Waewkidja