Vatrogasci i dalje na deponiji u Vinči

Na deponiji u Vinči i dalje traje proces dogašivanja požara, koji je sada dubinski, saopšteno je iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Informacije su dobijene na osnovu izveštaja „Beo Čiste Energije” i Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Prema tim izveštajima, u Beogradu je i dalje prisutan beli dim. U jutarnjim satima nije bilo magle, ali vetar duva u pravcu grada. Građanima se savetuje da, ukoliko osete dim u vazduhu, zatvore prozore i izbegavaju boravak na otvorenom.

Trenutno se područja zahvaćena požarom prekrivaju slojevima zemlje. U toku je i polivanje deponije specijalnom emulzijom na bazi algi rastvorenih u vodi.

Dugoročne posledice požara po zdravlje

Požari na deponijama predstavljaju stalnu pretnju. Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole navodi da je tokom 2019. godine u Novom Beogradu zabeleženo čak 169 dana sa prekomernim zagađenjem vazduha.

„Valjevo i Smederevo su zagađeni zbog grejanja, dok je Bor izložen sumpor-dioksidu koji je kratkoročno opasan. Suspendovane čestice, pak, deluju dugoročno, smanjuju očekivani životni vek. Srbija je po izgubljenim godinama života zbog zagađenja prva u Evropi, a deveta u svetu“, rekao je Pantić.

Poseban rizik za trudnice i decu

Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum, ističe da su individualna ložišta i sagorevanje niskokvalitetnog goriva najveći izvor zagađenja u Beogradu.

„Trudnicama, dojiljama i maloj deci preporučujem da što više ostaju kod kuće. Maske pružaju samo delimičnu zaštitu“, naglašava Stanišić.

Zašto su deponije opasne kada gore?

Profesorka objašnjava i zbog čega je požar na deponiji posebno štetan.

„Svaki stanovnik odbaci između kilogram i dva otpada dnevno. Kada se taj otpad zapali, to nije kao šumski požar, ima mnogo plastike. Na deponijama se stvara metan, a visoke temperature dovode do zapaljenja. Tada se oslobađaju kancerogene supstance koje dugo opstaju u životnoj sredini i akumuliraju se u telu“, objašnjava ona.

Meteorološki uslovi, dodaje, značajno utiču na širenje zagađenja. „Zagađenje može da pređe i nekoliko desetina kilometara. Ribolovci bi trebalo da izbegavaju pecanje u narednom periodu. Kada nema požara, te materije unosimo hranom, a sada direktno kroz pluća“, ističe Stanišić.

Monitoring zagađenja nije dovoljan

Pantić ističe da se tokom nekontrolisanog požara oslobađaju kancerogene materije.

„Zvanični monitoring često pokazuje da je situacija u redu, ali te informacije nisu potpune. Prošlog vikenda koncentracija čestica je bila visoka. Njihov tačan sastav može se utvrditi samo detaljnim analizama“, rekao je on.

Problem ostaje i posle gašenja

„Deponija ostaje dugoročna pretnja čak i kada požar bude ugašen. Svi parametri životne sredine ostaju ugroženi. Zagađujuće materije unosimo i kroz lanac ishrane“, upozorava Pantić.

On ističe da je važno da građani budu informisani. „Ako osete neprijatan miris, treba da smanje boravak na otvorenom. Umesto da samo pratimo merenja, moramo pričati o konkretnim merama. Vazduh je zagađen već deset godina. Početkom grejne sezone dolazi novi talas zagađenja“, kaže Pantić.

Reciklaža ne rešava sve

Govoreći o reciklaži, Stanišić navodi da ne može sav otpad da se preradi. „Samo oko 10% plastike se reciklira, jer je nova plastika jeftinija. Za metal i staklo reciklaža funkcioniše, ali plastika je i dalje problem“, kaže ona.

Pantić dodaje da se u Srbiji reciklira manje od 1% otpada. „Plastika koja gori predstavlja ogroman problem, i to ne samo na deponijama već i u naseljima poput Bloka 70. Tamo je dominantno gorela plastika, u jednoj od najnaseljenijih opština“, zaključuje on.

Izvor: N1, Beoinfo