Nedostatak zaliha krvi postaje sve ozbiljniji problem širom sveta

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima u obezbeđivanju dovoljne količine krvi uz očuvanje kvaliteta i bezbednosti.

Svake godine se širom sveta prikupi oko 118,5 miliona donacija krvi, od kojih čak 40% dolazi iz zemalja sa visokim prihodima, koje čine samo 16% svetske populacije. Čak i u ovim zemljama, potražnja za krvlju ostaje visoka. U Nemačkoj, na primer, svakodnevno je potrebno oko 15.000 jedinica krvi, a često ni novčane nagrade ili pokloni ne uspevaju da motivišu dovoljan broj ljudi da donira krv.

Testiranje donatora krvi

Svaki potencijalni donor mora biti zdrav kako bi se zaštitili i donator i primalac. Pre davanja krvi, meri se telesna temperatura, puls i krvni pritisak, a vrši se i testiranje koncentracije hemoglobina putem malog uboda u prst ili ušnu resicu. Krv se zatim testira na prisustvo antitela protiv raznih virusa, uključujući hepatitis, HIV i sifilis. Kada su svi rezultati u redu, donor može početi sa davanjem krvi.

Telemedicina u davanju krvi

U Nemačkoj je od 2023. godine omogućeno korišćenje telemedicinskih procedura prilikom davanja krvi. To znači da medicinski tehničari mogu uzimati krv bez prisustva lekara, koji je povezan putem videa. Ova praksa je usmerena prvenstveno na redovne davaoce krvi. Iako su pacijenti dobrodošli ovim novim pravilima, neki stručnjaci, poput dr. Svena Pajnea iz Instituta za transfuzijsku medicinu, izražavaju zabrinutost zbog mogućnosti procene zdravstvenog stanja donora putem videa.

Da li veštačka krv može rešiti problem?

Veštačka krv se sve više istražuje kao potencijalno rešenje za nedostatak krvi, posebno za pacijente sa retkim krvnim grupama. U aprilu 2024. godine, istraživači iz Danske i Švedske razvili su metodu koja omogućava pretvaranje krvi iz grupa A i B u grupu 0, koristeći enzime iz crevnih bakterija. Ovo predstavlja značajan napredak, s obzirom na to da je krvna grupa 0 univerzalna, ali su davaoci sa ovom grupom često retki.

Napredak u transfuzijama

Proizvodnja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i trombocita je složen proces, ali nova istraživanja se fokusiraju na genetsku modifikaciju ćelija kako bi se proizvela veća količina eritrocita. Prve transfuzije veštački proizvedenih crvenih krvnih zrnaca već su obavljene u Francuskoj i Velikoj Britaniji, ali u vrlo malim količinama. Do sada nije zabeležen nijedan ozbiljan neželjeni efekat, što se smatra velikim medicinskim napretkom.

Izazovi razvoja veštačke krvi

Ipak, razvoj veštačke krvi nosi određene rizike. Postoji mogućnost imunoloških reakcija, uključujući anafilaktički šok. Takođe, mora se osigurati da veštačka krv ispunjava sve funkcije prirodne krvi i da može da se prilagodi različitim krvnim grupama i specifičnim zahtevima primaoca.

Na kraju, potrebno je još mnogo godina istraživanja pre nego što veštačka krv postane dostupna u dovoljnim količinama za široku upotrebu. Do tada, davanje krvi ostaje ključno za transfuzijsku medicinu.

Izvor: Deutsche Welle, Palilula.info, Foto: Pixabay