Više od 80 artikala povučeno sa tržišta od početka godine

Od početka godine, prema podacima iz baze NEPRO, sa rafova u radnjama povučeno je više od 80 artikala.

Profesorka fizičke hemije Svetlana Stanišić izjavila je za RTS da ovo povlačenje proizvoda pokazuje da sistem kontrole funkcioniše, naglašavajući da ono što je bezbedno ne mora nužno biti i kvalitetno. Potrošači imaju pravo na povraćaj novca ako se neki proizvod proglasi nebezbednim, a račun nije obavezan, rekla je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

Nebezbedni proizvodi uglavnom dolaze iz inostranstva, a četvrtina njih su igračke, odeća, kućni aparati i oprema za dom. Kako su ti proizvodi uspeli da se nađu na tržištu uprkos kontroli? Koliko su opasni? Ko snosi najveću odgovornost? Kakva su prava potrošača koji kupe proizvod koji se kasnije pokaže kao opasan?

„Ne jedite ga – sadrži kancerogen metal“, „Povučena dva proizvoda sa tržišta Srbije – predstavljaju rizik za zdravlje“, „Povučen proizvod za decu zbog rizika od gušenja“ – samo su neki od naslova koje smo mogli da pročitamo u poslednjim nedeljama.

Profesorka Stanišić je za RTS izjavila da evidencija povučenih proizvoda ukazuje na to da sistem kontrole funkcioniše, jer na mestima gde nema informacija o nebezbednim proizvodima ne znači da je sve u redu, već da kontrola možda nije adekvatno sprovedena. „Ne možete da iskontrolišete svaki proizvod koji dođe na tržište. Bezbednost hrane je sada na najvišem nivou, ali znamo mnogo više nego ranije, što ne isključuje mogućnost ljudske greške. Hemijske kontaminacije su najčešće“, navela je Stanišićeva.

Kontrola se sprovodi na svim nivoima

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača ističe da se kontrola vrši na svim nivoima, ali da uvek postoji mogućnost pojave nebezbednih proizvoda. Ona smatra da imamo niz zakona koji regulišu ovu oblast i da je sistem u tom smislu potpuno zaokružen.

Stanišićeva je naglasila da je poverenje potrošača poljuljano, posebno zbog priče o aflatoksinu, kao i zbog vraćanja našeg povrća i voća sa granice zbog pesticida.

„To je odgovornost proizvođača. U našoj zemlji nije regulisana kupovina pesticida kao u nekim drugim zemljama, gde se tačno zna koliko pesticida možete kupiti u odnosu na veličinu vašeg gazdinstva“, navela je profesorka fizičke hemije.

Bezbednost i kvalitet nisu isto

Bezbednost i kvalitet hrane nisu isto, rekla je Stanišićeva, naglašavajući da ljudi često misle da ako je nešto bezbedno, to automatski znači da je i dobro. Sastojci koji se nalaze u čipsu ili suvom mesu takođe mogu biti kancerogeni. Zavod za javno zdravlje u Srbiji objavio je podatak da se u našoj zemlji više pije alkohola nego mleka“, dodaje Stanišićeva.

Perinčićeva savetuje sve potrošače da prijave inspekciji sumnjive proizvode.

Izvor: RTS, Foto: Pixabay