Alergija na ambroziju i simptomi: Kako se zaštititi
Alergije su danas postale bolest savremenog društva. One pogađaju sve generacije, od najmlađih do najstarijih.
Broj obolelih raste iz godine u godinu. Imunološki sistem tada burno reaguje na uobičajene supstance. Alergija predstavlja ozbiljan poremećaj funkcionisanja odbrambenog sistema. Organizam reaguje na hranu ili agense koji drugima ne smetaju. Stručnjaci još uvek ispituju uzroke ovakvih reakcija na polen.
Šta je ambrozija i zašto je opasna
Ambrozija je jednogodišnja korovska biljka koja raste do dva metra. Njeno stablo je uspravno, razgranato i prekriveno dlačicama. Cvetanje počinje u julu i traje do kraja oktobra.
Ovaj korov proizvodi ogromne količine polena. Jedna zrela biljka stvori do osam miliona polenovih zrna. Vetar može preneti ove čestice na udaljenost od sto kilometara. Polen ostaje klijav i do 40 godina u zemlji.
Simptomi alergije na ambroziju
Oko deset odsto stanovništva pati od alergije na ovaj polen. Granična vrednost za reakciju je samo 30 zrna u kubnom metru. Reakcije se najčešće javljaju u gornjim disajnim putevima.
- Svrab i peckanje u nosu i očima.
- Intenzivno kijanje i suzenje očiju.
- Obilna sekrecija iz nosa i smanjeno čulo mirisa.
- Otežano disanje i povremeni kašalj.
Teži oblici izazivaju glavobolju, razdražljivost i zujanje u ušima. Kod osetljivih osoba može doći do napada bronhijalne astme. Simptomi traju duže nego kod obične prehlade.
Ko je dužan da uništava korov
Ambrozija raste na javnim, privatnim, poljoprivrednim i građevinskim površinama. Odgovor na pitanje ko je uništava je jasan, svi građani. Vlasnici parcela su zakonski dužni da suzbijaju ovaj korov.
Uredba Vlade Srbije nalaže primenu agrotehničkih i hemijskih mera. Suzbijanje se mora obaviti pre početka cvetanja biljke. U Beogradu ovaj posao obavlja Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.
Genetika i mehanizam alergijske reakcije
Većina osoba sa alergijama ima genetsku predispoziciju za bolest. Ako oba roditelja pate od alergija, rizik za dete je ogroman. Šanse da dete postane alergično tada iznose do 80 odsto.
Naš imunski sistem stvara specifična IgE antitela za odbranu. Pri kontaktu sa alergenom, ćelije mastociti oslobađaju histamin. Histamin uzrokuje zapaljenske reakcije koje osećamo kao simptome bolesti.
Dijagnoza i moderni načini lečenja
Dijagnoza se postavlja pregledom, laboratorijskim analizama i kožnim probama. Čuveni Prickov test otkriva na šta je pacijent tačno osetljiv. Danas se sve više koriste i precizni testovi iz krvi.
Korisni saveti za prevenciju:
- Držite zatvorene prozore tokom prepodneva.
- Perite kosu i tuširajte se svako veče.
- Često menjajte jastučnice i ne sušite veš napolju.
- Pratite kalendar polenske aktivnosti na aplikacijama.
Najefikasniji lek je izbegavanje kontakta sa samim alergenom. Antihistaminici pomažu u kontroli simptoma ako se uzmu na vreme. Vitamini C, D, kalcijum i cink jačaju odbrambenu moć organizma.
Imunoterapija kao trajno rešenje
Za teže oblike bolesti preporučuje se specifična imunoterapija. Pacijent se kontrolisano izlaže malim dozama alergena tokom dužeg perioda. Ova metoda se popularno naziva “vakcina za alergije”.
Terapija deluje direktno na uzrok, a ne samo na simptome. Veoma je uspešna kod dece starije od pet godina. Cilj je da organizam postepeno razvije toleranciju na polen.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje stručni savet lekara. Za dijagnozu i određivanje terapije u vezi sa vašim zdravljem, obavezno se obratite lekaru ili nadležnoj zdravstvenoj instituciji.
Izvor: Dr Slavica Plavšić, zdravlje.org.rs, Foto: Freepik
