Vaspitanje dece: Zašto je roditeljstvo najteža i najlepša lekcija?

Teško je vaspitavati dete. Mnogo toga čemu ga učiš suprotno je onome što se detetu spontano radi, što mu je prijatno i logično.

Tako stalno sukobljavaš njegove trenutne želje sa onim što je za njega dugoročno dobro.

Lekcija o prijatnosti i koristi

Psiholozi kažu da je to najveća lekcija u sazrevanju, shvatiti da sve što je prijatno nije uvek dobro, kao i da će mnoge neprijatne aktivnosti doneti korist. Detetu u početku nije jasno zašto mu uskraćuješ lepo, a teraš ga na teško.

Stručnjaci nas ipak teše: dete će to vrlo brzo shvatiti i neće nam zameriti. Dok čekamo taj trenutak, svakodnevno preispitujemo svoje metode. Šta tolerisati, na čemu raditi, a kada, zbog umora, jednostavno zažmuriti na jedno oko?

Dileme modernog roditeljstva

Stalno se pitamo da li vikati radi autoriteta ili ostati smiren po svaku cenu. Pratiti najnovija istraživanja o deljenju igračaka ili insistirati na bontonu? Da li učiti dete da kaže “izvini” pre nego što zaista razume značenje te reči ili čekati spontanost?

Svaki postupak prati crv sumnje, da li kazniti, zabraniti ili pustiti da otplače? Često se dešava da iste večeri, dok dete mirno spava, osetimo kajanje. Preispitujemo se da li smo bili preoštri i da li je razlog za ljutnju bio vredan suza.

Doslednost u svetu bez pravila

Teško je učiti dete ispravnim vrednostima kada drugi roditelji rade drugačije. Iz detinje perspektive, to izgleda nepravedno: drugari smeju da bacaju smeće, govore ružne reči ili jedu neograničeno slatkiša, dok ono mora da prati stroža pravila.

Najteže je izdržati onaj pogled koji pita “zašto mi ovo radiš” tokom svih onih “moranja”. Merenje temperature, bolni lekovi, čišćenje nosića ili vakcine su situacije gde ljubav mora biti čvrsta i nepokolebljiva, uprkos detetovom otporu.

Emotivni rastanci i samostalnost

Prvi dani u vrtiću donose poseban teret. Predati uplakano dete nepoznatoj osobi, znajući da će mu pažnja ubrzo biti podeljena sa ostalom decom, kida srce svakog roditelja. Ipak, to je neophodan korak ka socijalizaciji i svetu van gnezda.

Vaspitanje je i postepeno odvajanje. Svaki novi nivo samostalnosti znači da smo mu za korak manje potrebni. Prestanak dojenja ili trenutak kada dete prvi put pusti ruku u šetnji, podsećaju nas koliko vreme brzo prolazi i kako se uloge menjaju.

Suočavanje sa svetom

Kako dete odrasta, najveći strah postaje svet koji ga okružuje. Postaje nam teško jer nemamo odgovore na sva pitanja o nepravdi ili zagađenju. Ponekad osetimo stid što mu nismo obezbedili idealno okruženje o kojem smo maštali.

Poželimo tada da dete zauvek ostane u sigurnosti svoje sobe, među plišanim igračkama. Ipak, naša misija je da ga pripremimo za taj svet, pružajući mu korenje kroz vaspitanje i krila kroz ljubav, nadajući se da će umeti bolje od nas.

Piše: Helena K., Foto: Gemini