Kako se razlikuju bakterijske i virusne infekcije?

Najveći broj infekcija kod dece predškolskog i ranog školskog uzrasta su virusne.

Da bi lekar propisao antibiotik, mora biti siguran da je uzročnik bolesti kod pacijenta bakterija.

Antibiotikom se leče infekcije izazvane bakterijama

Antibiotici su prirodni sekreti koje mikroorganizmi (bakterije, gljivice, aktinomicete) izlučuju u okolinu radi odbrane od drugih mikroorganizama i preživljavanja. Pored prirodnih, polusintetske i sintetske supstance čine značajnu grupu antibakterijskih lekova, poznatih kao antibiotici.

Antibiotici se koriste za lečenje infekcija izazvanih bakterijama i obuhvataju širok spektar različitih supstanci. Zbog toga je pravilna upotreba antibiotika od izuzetne važnosti, kao i odgovorno uzimanje, kako bi se bakterijska infekcija uspešno izlečila.

Ponekad pacijenti uzimaju antibiotike bez konsultacije sa lekarom, što može dovesti do povećanja otpornosti bakterija na antibiotike i smanjenja šansi za izlečenje.

Činjenice koje pedijatri žele da znamo

Iako mnogi roditelji i odrasli često brinu kada primete crveno grlo ili bol u uhu, važno je znati da ovi simptomi ne znače uvek bakterijsku infekciju. Crvenilo u grlu može biti uzrokovano virusnim infekcijama, iritacijama ili čak alergijama, dok bol u uhu ne mora nužno ukazivati na prisustvo bakterija. U mnogim slučajevima, bol u uhu može biti rezultat upale izazvane virusima ili nakupljanjem tečnosti iza bubne opne.

Još jedan čest mit o bakterijskim infekcijama je vezan za boju sluzi. Iako mnogi misle da žuta ili zelena sluz ukazuje na infekciju, stvarnost je drugačija. Boja sluzi može se promeniti zbog dužeg zadržavanja u nosnim šupljinama, kao i pod uticajem suvog vazduha ili zagađenja.

Pre nego što se odlučite za antibiotike, važno je konsultovati se sa lekarom koji će utvrditi da li je bakterijska infekcija prisutna. Ne zaboravite da nepotrebno uzimanje antibiotika može dovesti do otpornosti na ove lekove, što može otežati borbu protiv budućih infekcija.

Evo nekoliko činjenica koje pedijatri žele da zapamtimo:

• Crveno grlo ne znači nužno da dete ima bakterijsku infekciju.
• Bol u uhu ne ukazuje automatski na infekciju uha.
• Čak ni sporadično žute sline nisu pouzdan znak bakterijske infekcije, jer takvu boju mogu dobiti i zbog dužeg zadržavanja u nosnim šupljinama.

Kako prepoznati o kojoj se infekciji radi?

Prvi korak je detaljan pregled deteta. Zatim, pedijatar prikuplja informacije od roditelja o samoj bolesti – kako je počela, redosled simptoma, visinu temperature i reakciju na lekove koji bi trebali da je snize, kao i o opštem stanju deteta, apetitu i snu.

Takođe, pedijatar se raspituje o prethodnim bolestima deteta i o njegovom okruženju, kao i o prisutnim infekcijama u vrtiću, školi ili kod kuće. Laboratorijske analize krvi, urina i stolice, kao i uzimanje briseva iz nosa ili grla, mogu nam pomoći da preciznije utvrdimo o kojoj se bakteriji radi.

Izvor: Stetoskop.info, Foto: