Blast Processing

Stariji gejmeri znaju, ali mladi nikada neće zaista znati koliko je bio ružan rat na konzolama ranije. Mislim na Sega protiv Nintenda. Ništa, baš ništa nema poređenja. Neka prijateljstva su bila nepovratno oštećena i bilo je to brutalno.

Kažu da istoriju pišu pobednici, a pošto Nintendo još uvek opstaje i napreduje sa jednom od svojih najvećih priča o uspehu na konzolama, prilično je jasno ko pobedio u ratu.

Čini se da bi jedno od najčešćih oružja u ovom ratu užasna greška.  Neko vreme, jedan od velikih aduta da svako dete može da igra SEGA bila je činjenica da je Genesis imao Blast Processing, što je omogućilo Soniku da se okreće po ekranu brže od bilo čega što je Mario mogao da postigne u svojim najluđim snovima. Imalo je smisla. Bilo je to istaknuto u Seginim reklamama. A znamo da iako se tvrdi da reklame nikada ne lažu, činjenica je da ovde jesu.

Scott Bayless, jedan od najstarijih producenata u SEGA kompaiji je godinama kasnije izneo grubu istinu.

Blast Processing, iako nije bila baš laž, definitivno je bio preterivanje. Činjenica koja je manje pogodna za odnose sa javnošću bila je da je Genesis mogao overklokovati svoju memoriju na način na koji SNES to nije mogao.