“Ko kontroliše čipove, kontroliše i svet”

Bez poluprovodnika koji se proizvode na Tajvanu ili „nafte 21. veka” ne mogu se zamisliti ekonomija, veštačka inteligencija i savremeno oružje.

I Amerika i Kina žele da vladaju svetom, a put do tamo u velikoj meri vodi preko Tajvana, najvećeg proizvođača čipova ili „nafte 21. veka”.

Čipovi su toliko značajni da se o njima govori kao o činiocu spoljne i bezbednosne politike. Kako piše „Njujork tajms”, kao što se geopolitika 20. veka nije razumela ako se nije razumelo ko ima naftu, kome je nafta potrebna i kako se do nje dolazi, tako se ni geopolitika u 21. veku ne može razumeti bez poluprovodnika. To je „geopolitika čipova”, i u njoj leži jedno od objašnjenja zašto se Amerika i Kina glože oko Tajvana ili „Meke” industrije čipova.

Danas je svet nemoguće zamisliti bez poluprovodnika. Bez njih nema ekonomije, vojske, tehnike i veštačke inteligencije. Spisak počinje mobilnim telefonima i kućnim aparatima, nastavlja se automobilima i avionima i završava vojnom opremom i oružjem poput satelita i sistema za navođenje raketa. Zbog krize u lancu snabdevanja tokom epidemije virusa korona, auto-industrija je izgubila 200 milijardi dolara jer nije imala dovoljno čipova da ugradi u automobile.

Kris Miler, autor nedavno objavljene knjige „Rat čipova”, objašnjava u intervjuu za „Njujork tajms” da je Pentagon bio pionir na polju poluprovodnika i da sektor odbrane i dalje finansira istraživanja u ovoj oblasti. Prema Mileru, invazija na Ukrajinu nije bila uspešna koliko je Moskva zamišljala zato što ruska vojska u Ukrajini ne koristi poslednju reč vojne tehnike zasnovane na čipovima, a poluprovodnici u ruskom oružju često su „piratske verzije zapadnih čipova”. Kako dodaje američki autor, ukrajinska odbrana se pokazala otpornijom nego što se pretpostavljalo jer Zapad Kijevu šalje oružje zasnovano na računarima, odnosno čipovima.

Silicijumska dolina je dobila ime po materijalu od koga se prave čipovi – silicijumu. U privatnom sektoru u Americi čipovima se prvi bavio osnivač „Intela” Gordon Mur, koji je preminuo u martu. Veliko ime u proizvodnji poluprovodnika jeste i američka kompanija „nVidia”. Razvoj veštačke inteligencije u SAD gotovo potpuno zavisi od čipova ove kompanije. Iako je sedište ove korporacije u Kaliforniji, svi njeni čipovi prave se u fabrikama kompanije TSMC na Tajvanu. U pogonima TSMC-a nastaje 90 odsto najnaprednijih čipova na svetu, kao i veliki postotak onih manje vrednih.

TSMC pravi čipove koje koristi američki „Epl”, ali i IT i telekomunikacione kompanije svuda u svetu uključujući Kinu. U ovoj oblasti malo je igrača. Osim TSMC-a, izdvajaju se još američki „Intel”, južnokorejski „Samsung” i japanski proizvođači. U svakom novom automobilu od deset do trideset odsto čipova potiče sa Tajvana.

Većina čipova od kojih zavisi planeta proizvodi se u nestabilnom delu planete koji bi mogao da postane još nestabilniji. Iako je vlada u Tajpeju de fakto nezavisna, Kina vidi Tajvan kao deo svoje teritorije. Prošlog leta je Peking naredio manevre koji su pripremali kinesku vojsku za to kako bi izgledala invazija na Tajvan.

Kako je proizvodnja čipova koncentrisana na Tajvanu, Amerika i Kina imaju još više razloga da se sukobljavaju i rizikuju da jednog dana i zarate. Amerika neće dozvoliti da Kina preuzimanjem kontrole nad Tajvanom preuzme i monopol u proizvodnji čipova. Ipak, vlada u Tajpeju nada se da su čipovi njeno „nuklearno oružje” koje odvraća druge od napada. Iza ovog stava stoji verovanje da niko ne sme da rizikuje da proizvodnja „nafte 21. veka” stane zbog rata na Tajvanu. Kina je najveći svetski potrošač čipova i na poluprovodnike troši više nego na naftu.

Američke kompanije dizajniraju čipove u SAD, ali njihove čipove fizički proizvodi Tajvan. Administracija Džozefa Bajdena prošle godine je odvojila 40 milijardi dolara subvencija da bi pomogla domaćoj industriji poluprovodnika i privolela je da pogone otvori na američkom tlu.

Kao i SAD, i Kina poslednjih godina ulaže u domaću industriju čipova, ali je u nezavidnoj poziciji jer joj je za ovu proizvodnju neophodna tehnologija sa Zapada. Peking bi mogao da dođe u situaciju da više ne može da uvozi potrebnu tehnologiju. Delimično je to već počelo da se dešava jer je Vašington onemogućio „nVidia” da pojedine čipove izvozi u Kinu. Slične zabrane mogle bi da kineskim proizvođačima nametnu i Japan i Južna Koreja. Sa čipovima bi moglo da se desi isto što i sa američkom tehnologijom koja više ne sme da se izvozi kineskoj telekomunikacionoj kompaniji „Huavej”.

Zaključak njujorškog dnevnika po svoj prilici je i zaključak Bajdenove vlade: „Oni koji kontrolišu poluprovodnike, kontrolisaće i budućnost.”

Izvor: politika.rs, Foto: Jeff Topping/The National